U junskoj svesci Letopisa Matuce srpske 2023, objavljen je prilog Lazara Bukumirovića, pesnika (dobitnik Matićevog šala) i studenta na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Osvetljavajući, iz aspekta poznavanja savremenih književnih tokova, ali i sopstvene senzibilnosti, dve najnovije pesničke knjige Tanje Kragujević, autor tumači kako njihove posebnosti tako i neobične spone među ovim knjigama, koje su objavljene 2022, kao odgovor savremenosti koju živimo i samosvojan način oblikovanja poetskih struktura (fraktala) i vrednosti individualnog sveta i humaniteta koje je nastoje da očuvaju.

   Letopis Matice srpske jun 2023.

Muzej poezije
U Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“, u Čačku, 26. maja 2023, svečano je otvoren Muzej poezije, Prilozi dobitnika Disove nagrade, njihovih porodica, pesnika, književnih kritičara, ustanova u zemlji i inostranstvu kao prijatelja Biblioteke i poezije, dali su svoj dobripnos osnivanju jedinstvenog u nas Muzeja poezije i stekli zvanje njihovih prvih priložnika.
Autografi pisama, fotografije, lični predmeti, omogućavaju posetiocima, po rečima Olivere Nedeljković, bibliotekara savetnika, da u stvarnom ili virtuelnom prostoru upoznaju „sadržaje od prvorazrednog značaja za poznavanje bogatstva, raznovsnosti i razvoja moderne svetske i nacionalne književnosti“.

Značajni jubileji, 125 godina od rođenja Desanke Maksimović i 30 godina postojanja i rada Zadužbine "Desanka Maksimović", obeleženi su u Narodnoj biblioteci Srbije 15. maja 2023, svečanim programom koji je pripremila
Zadužbina "Desanka Maksimović".

Tom prilikom otvorena je i izložba posvećena životu i radu pesnikinje "Moj svet" koju je, uz propratni,
sadržajni katalog, priredila Mirjana Stanišić.
Dodeljene su, tom prilikom i Zahvalnice Zadužbine. Ovo priznanje pripalo je i Tanji Kragujević, pesnikinji,
dobitnici Nagrade "Desanka Maksimović" i
dugogodišnjem članu Upravnog odbora, za njen doprinos radu Zadužbine "Desanka Maksimović".

Povodom Dana Muzeja Jugoslavije, 1. decembra 2022. dodeljena je Tanji Kragujević Zahvalnica za saradnju sa Muzejom tokom 2022. godine. Saradnju sa Mujezom Jugoslavije Tanja Kragujević je započela 2014. godine a istrajnim prilaganjem otvoren je , 2017. godine, Legat njenog oca, Stevana Kragujevića, koji sadrži bogatu fotodokumenaciju, koja se novopriloženim fotodokumentima dopunjava svake godine, sve do danas.

U izboru kritičarke lista „Novosti“, u Kulturnom dodatku ovog lista (3. januar 2023), među pet najuspelijih zbirki poezije objavljenih u 2022. godini, dve su zbirke Tanje Kragujević: Ftaktali (Čigoja, 2022), i Korice za odlazeći glas (Književna opština Vršac, 2022).

   Najbolje knjige poezije u 2022, Novosti, 03.01.2023.

Posebne nagrade za osnivače legata povodom petog Nacionalnog dana davanja.

19. October 2022.

Srpski filantropski forum i Koalicija za dobročinstvo uručili su na Kolarcu povodom petog Nacionalnog dana davanja 9. oktobra priznanja pojedincima koji su formiranjem legata značajno obogatili kulturu Srbije.

Пажњу је почетком 2022. године привукла Антологија новијег српског песништва 1991-2020, под називом Сенке и њихови предмети, коју је приредио песник и есејиста Саша Радојчић, а објавлила краљевачка Повеља 2021.

У уводном тексту „Између симболизма и веризма“ аутор истиче да је у питању „антологија периода, па тек потом песника и поезије“. „Она обухвата ауторе који су између 1991. и 2020. године дали, по схватању приређивача, значајан допринос српском песништву. Временски оквир од тридесет тодина, што је опсег једне генерације људског рода, довољан је да се вредности успоставе и стабилизују и да се издвоје појединачни опуси заокружених поетика и јасних црта развоја“.

У посебним поглављима одабрано је више од шездесет аутора, док су у одељку „Време будуће“ одабраним млађим песницима, дате назнаке нових поетичких кретања и новог времена, „као израз уверења да песнички говор никада и нигде не престаје, него се само мења, преображава, остајући жив у сваком од својих многих облика, ма колико су нестални и краткотрајни. Као цртежи на води, песку или у ваздуху“.

У крагујевачком часопису Кораци, у троброју јануар-март 2021, у одељку Феномени, објављен је запис Тање Крагујевић о поезији нобеловке, америчке песникиње Луиз Глик, о којој се код нас још увек мало зна. Мозаички преглед, кроз стихове
и поетичке ставове из есеја, склапа слику о узбудљивом поетском путу поетесе, оригиналним поетичким ставовима, и увек новим досезима у освајању модерности и самосвојности. О њеним погледима на стварање, живот, универзалне истине, исказане посебним песничким језиком и стилом, снажним и новим визионарским гласом.

Један од најзначајнијих пољских, европских и светских песника, Адам Загајевски (Лавов, 1945), преминуо је 21. марта 2021. године у Кракову.

Поводом његовог одласка, омаж песнику објавила је у Културном додатку „Политике“, 27. марта 2021, Тања Крагујевић, која је у библиотеци „Alpha Lyrae“, као уредник, објавила један од првих избора из његове поезије код нас, који је приредио и превео Петар Вујичић, у књизи Путовати у Лавов („Нарадна књига“, Београд, 1988).

Zlatna greda

U junskom i julsko-avgustovskom broju našeg najstarijeg književnog časopisa Letopis Matice srpske, objavljen je esej Tanje Kragujević, „Zlatna greda ili uvod u poeziju“. Esej je posvećen knjizi lirskih zapisa Stevana Raičkovića Zlatna greda (SKZ, 1995), odnosno, godinama njegovog odrastanja u Senti, gradiću u kome se od 1935. do 1939, odvijao „poslednji zaštićeni period “ njegovog života, pred Drugi svetski rat, i u stalnim preseljenjima koja su pratila učiteljovanje njegovih roditelja. Ujedno, to i onaj period, kada pesnik, po vlastitom priznanju, prvi put počinje „stvaralački da misli“. Živopisnost gradića, godine dečaštva, ali i brojni spomenici kulturnog i istorijskog nasleđa Sente, prve poetske meditacije u neposrednoj blizini Tise, podsticajna tajanstvenost detalja iz svakodnevnog života grada i njegovih žitelja, i posebno, zagonetna senovitost ulice Zlatna greda, presudno će uticati na buđenje i razrastanje pesničkih senzacija i refleksija, na pesničko i esejističko pismo Stevana Raičkovića, i oblikovanje njegovih poetičkih pogleda.
Esej je omaž autorke klasiku moderne srpske poezije, ali i njenom rodnom gradu, Senti.

   Zlatna greda ili uvod u poeziju LMS, juni 2020.

   Zlatna greda ili uvod u poeziju LMS, juli-avgust 2020.

Одбрана Десанке, одбрана поезије. Тања Крагујевић о најактуелнијој теми у нашој културној јавности, о свом стварању и улози песништва

ПЕТАК, 17. АПР 2020.
ИЗВОР: РТС
АУТОР: МАРИЈА НЕНЕЗИЋ

Тања Крагујевић: Особа у нама и другима, то је оно што измиче системима, а мора остати и опстати

Поезија Тање Крагујевић је преведена на више од десет светских језика, заступљена је у антологијама. Добитница је бројних награда за поезију, а такође и за књижевну критику. Написала је у једној песми да „лаких речи нема“ али управо зато, непрекидно, више од педесет година у поезији, поетској прози и есејима не одустаје од речи.

Често чујемо да је актуелна пандемија преломна тачка која ће значајно изменити човеков и спољашњи и унутарњи свет. Какав је Ваш став у вези са тим, који сегменти стварности ће бити другачији и да ли мислите да ће се нешто револуционарно десити у међуљудским односима?

– Свакако ће се променити много тога, ако се сагледају садашње „слабе тачке“, оно што је у читавим системима заказало, није функционисало, или је могло функционисати боље, не губећи важне, примарне аспекте саме животне основе. Како су необичне поуке које се могу извући! Сигурност корпоративног, а слабост здравственог, рањивост читавих структура привреде, друштва, културе. Учили су нас да наше стамбене зграде, домови, морају имати противпожарне апарате, али мало ко је могао да предвиди да постоје невидљиви пожари – пандемије – за које морамо имати резерве, не само у капиталу, већ у софистицирајној логистици, у заштићеној енергији опстанка, у нашим унутарњим залихама стрпљена и толерантности, и у тако обичним стварима у кућним претинцима какви су алкохол, и по неки пар рукавица! Закон брзине прикрио је потребе обичног живота, за које је неопоходно стрпљење, дубље разумевање и толерантност, посебна врста лековитости које нема у апотекама, и које нам неће дати ниједан систем. Па чак ни интернет, који у разбацаности својих порука поручује оно што сами морамо примаћи: рецепт како да спремите хлаб без квасца, и Емерсонову мудрост: 'Пријатељ је ремек-дело природе!'.

То је и она пројекција нас самих, која открива да човек мора да „преуреди“ свој свет. Да изађе из обичне зоне конфора, и размишља у духу психологије здравијег, другачијег опстанка. Ружевич је ово прво називао 'мачком у џаку' који нам се свакодневно дотура, пуног обећања о (варљивој) сигурности, а све је у суштини једноставније, а данашњем човеку теже: како сачувати елементарне и маштовите погледе на егзистенцију, на разумевање другог, драгоценост пријатељства и љубави. Мислити онако, како како је говорио мудри Херберт:

Пити екстракт горког биља,
али не до дна.
Из обазривости остављати
пар гутљаја за будућност...
од материје патње створити
ствар или особу.

Да, особа, у нама и другима, то је оно што измиче системима, а мора остати, и опстати, као прва брига. И нама. И другима.

Шта Ви лично примећујете у властитом окружењу? Какве појаве Вас плаше а шта Вас пријатно изненађује.

– Плаши ме недостатак додира. У изолацији, не могу дотаћи цвет који се тек пробудио. Или другог, крај себе. То ме подсећа на ову компјутерску еру, која нас одвикава од сусрета, и упућује на замене. Иако се нисмо дуго видели, ту смо, кажу нам свакодневне електронске алатке, пошта и поруке које шаљемо брзометно једни другима. Све док не приметимо да је огромно време протекло, да је неко поседео, неко оболео. Или напросто – нестао, а да се нисмо са њим дуго срели, негде у хладу липе, уз разговор и кафу, или отишли на заједнички излет. Кратке поруке не могу заменити, нити надокнадити дуге периоде прећутаног, оно што нису стигле ни умеле пренети наше направе комуницирања, које су нас сувише адаптирале на недотатак комуницирања у реалном времену. А изоставиле вредности које ствара само заједничко, реално време.

А храбре ме, ипак, и изнова, људи. Они који су се појавили првог дана ове, рецимо слободно, катастрофе. Неко из суседства, кога и нисам знала, са питањем да ли ми нешто треба. Притом брине о три генерације својих најближих. Али и колеге, за које сам мислила да су ме заборавили, а осетили су потребу да се чујемо, да поменемо нешто лепо и вредно из наших написаних и давно размењених књига.

Одушевљена сам очуваним смислом за дељење свакодневности, која је данас више од тога – неопходност. Или оног оствареног, постигнутог, што не постоји само ради нас самих. Рецимо, неколико хиљада књига које су Удружење „Адлигат“, али и неки од издавача поклонили болницама.

Некада су наши стари делили хлеб, са ближњима. Данас они који су преболели ову болест, желе да дају крвну плазму. Библиотекарке шију маске. Анонимни млади истраживачи осветљавају ово време – из своје анонимности улазе у експертске кругове, са жељом, и могућношћу да помогну. Старо вино претвара се у средство за дезинфекцију. Колико креативности! Дочекаћемо време да и нова вина одлеже, нађу своје уживаоце, а да се сви ми ослободимо препрека за то, маски и визира.

Јер уживаћемо, опет, са опрезом. Не и са страхом, ако будемо знали да ће се увек појавити неки нови „невидљиви“ фенемени непознатог, које треба препознати, предупредити.

Културни догађаји су се из реалног простора преместили у виртуелни. Како поезија опстаје у том простору?

– Опстаје. И опстаће. Много је, чак и премного, сада пред њом. Волим поезију која препознаје своје време, и остави о њему трага. Верујем у поезију, не само као верификовану, етаблирану вредност, већ као потребу да изазовима одговори, изнова, храбро и на свој начин изазовно. Поезија је стваралачка моћ, обновива, неугасива, а увек нова. Управо стога је неопходна. Не само онима који је стварају, већ и онима који је читају, разумеју. Зато је настојање Срспког књижевног друштва да је, уз помоћ писаца, „донира“ својим члановима, електронским путем, њихове књиге, свакако и поетске, драгоцено.

Ваша поезија преведена је на више од десет светских језика. Као песникињи језик Вам је веома важан. Шта мислите, колико нека драматична искуства у животу, потреба да они постану и поетско искуство, могу револуционисати и језички исказ?

-Нисам сигурна да ће га револуционисати, али ће га променити свакако. Немогуће је да се астмосфери ове катастрофе,и начинима на које јој читаво човечанство тражи одговор, такав одговор не потражи и не искаже и у поезији, поетским модалитетима мишљења али и језика, способношћу да се стваралачки прате знаци које јој емитује ова „дубока“ притом и глобална реалност. Једна од најдубљих са којом се ово време сусреће.

Пре пар година објавили сте збирку есеја о песницима, Еви Зоненберг, Тонију Хогланду и Вислави Шимборској. Због чега управо ова тројка и шта мислите, чиме је поезија највише задужила човечанство?


– Задужила га је управо спознајом суштине човека, незаведеношћу рутинама опстајања, замкама, које заклањају дубоке и драгоцене увиде. Најтемељнији допринос ових песника је спознаја Другог, и другости у себи. Мудрост неисцрпног извора открића, снаге и енигматичности које ваља, у свакој епохи изнова, обелоданити из запретених путева искуствености, механике савладавања онога што зовемо живот, и удовавољавања „формулама успеха“. То је уважавање оног другог у нама, који не подноси робовање рутини, јер увек намеће нова питања.

Мото моје књиге је мисао Тонија Хогланда – 'Песме су увежбавање будућности'. Јер све што треба знати, већ је у поезији. То је њена спознаја амбигвитета самог постојања, и наше природе, њена осетљивост за другог, али и њено имагинативно мишљење, које открива оно непознато, у нама, и човековом животу - који иде даље, а мора се наслутити, читавим фундусом знања које је, цивилизацијски, управо у поезији похрањено. То је читање прадавности, и будућности, у исти мах.

Ништа више, по овом сјајном песнику, не може помоћи од онога што је суштина поезије, њена лековитост, и отрежњење од помаме праћења општег тока. Враћање изгубљеног додира са животом, примарним, људским смислом. Јер она сама је већ, по себи, поштовање древног „архетипа смисла“ који је пресудан – управо зато што представља архетип живота.

РТС - Интервју

U decembarskom broju Srpskog književnog lista (27. decembar 2019) – lista za književnost, umetnost i kulturu – objavljen je prikaz knjige Tanje Kragujević Putnik ka omegi (Tri pesnika, tri eseja, Čigoja, Beograd, Kuća poezije Banja Luka, 2018), iz pera kritičarke Aleksandre Sekulić. Analizirajući svaki od tri segmenta knjige – posvećene tumačenju poezije Eve Zonenberg, Tonija Hoglanda i Vislave Šimborske – autorka zaključuje: “Knjiga Tanje Kragujević Putnik ka omegi implicitno odgovara i na zašto pišem i zašto čitam u smislu one zapitanosti koju bi na umu imao Danilo Kiš, u činjenici da se u odjecima ovih pitanja iznutra, naglašava odsudnost pisanja i čitanja. Tanja Kragujević svojim esejima gradi jednu borhesovsku nišu u kataklizmi humaniteta – tu nas poeziija iskupljuje a svaka lektira neodložno obavezuje”.

   O knjizi Putinik ka omegi, Srpski književni list 27. dec 2019.

Округли сто посвећен поезији Ане Ристовић

У уторак 12. новембра у 10 сати у Центар словенских култура Народне библиотеке Србије биће одржан округли сто посвећен поезији Ане Ристовић, добитнице награде "Десанка Максимовић" за 2018. годину у организацији Задужбине "Десанка Максимовић".

Програм округлог стола "Поезија Ане Ристовић"
10 часова
Поздравна реч
Бојан Ђорђевић, управник Задужбине "Десанка Максимовић"

Уводно слово
Светлана Шеатовић, уредник округлог стола
"Место поезије Ане Ристовић у српској поезији 20. и 21. века"
Модератор и председавајући - Светлана Шеатовић

10.30-12.00 часова

Прва секција
- Тања Крагујевић - "Стваралачки императив и императив стварања у песничком посланству Ане Ристовић"
- Владимир Гвозден - "Сусретање песничке тајне и тајне света у поезији Ане Ристовић"
- Гојко Божовић - "Поезија Ане Ристовић: од социјалне свакодневице до социјалних мрежа"
- Маја Ђукановић - "Чефуршчина у преводима Ане Ристовић"
- Дарко Илин - "Београд у Љубљани, Љубљана у Београду: Ана Ристовић и превазилажење културних граница"
- Александра Секулић - "Лирска географија Ане Ристовић"
- Марко Аврамовић - "Дијалог Ане Ристовић са поезијом Александра Ристовића"

ПАУЗА: 15 мин

12.15-14.00 часова

Друга секција
- Бојана Стојановић Пантовић - "Слике берлинског искуства у збирци Руке у рукама Ане Ристовић"
- Тамара Крстић - "Крој поезије и шавови света под лупом Изабраних песама Ане Ристовић"
- Ана Гвозденовић - "Питање отуђености и мотив другога у поезији Ане Ристовић"
- Соња Веселиновић - "Спекулативне песме Ане Ристовић"
- Александра Пауновић - "Сањарење замрзнутог у лирици Ане Ристовић"
- Јана Алексић - "Аутопоетичка мисао Ане Ристовић"
- Соња Ковљанић - "Стилске одлике поезије Ане Ристовић"

ДИСКУСИЈА

Narodna biblioteka Srbije
Ustanova kulture
Skerlićeva 1, Beograd

U Muzeju knjige i putovanja Adligat, u Beogradu, značajnoj instituciji kulture sa međunarodnom reputacijom, otvoren je 20. septembra 2019, nakon dužih priprema (počev od 2013) u prisustvu uglednih gostiju, Legat Tanje Kragujević i Vasilija Vince Vujića, sa “zbirkama koje govore o sto pedeset godina rada u kulturi petoro pojedinaca od kojih je svako ostvario uspehe i postigao izuzetnost na originalan, upečatljiv i trajan način”, kako je zabeleženo u Katalogu muzeja. Reč je u prvom redu o Joci Vujiću (1863 – 1934), kolekcionaru i osnivaču prvog privatnog muzeja u nas (u rodnoj Senti), velikom srpskom dobrotvoru i donatoru srpske kulture; o uspešnim profesionalnim karijerama Stevana Kragujevića i njegove supruge, Lepe Kragujević, kao i Tanje Kragujević, pesnikinje, i Vasilija Vince Vujića, profesora Zemunske gimnazije u penziji.

Legat formiraju unuk Joce Vujića, Vasilije Vince Vujić, i njegova supruga Tanja Kragujević, ćerka poznatog umetničkog fotografa i fotoreportera “Politike” Stevana (1922- 2002) i Lepe Kragujević (1923- 2010), diplomiranog studenta prve generacije čuvene Visoke filmske škole u Beogradu (1946-1950), spikera Radio Beograda. i do kraja radnog veka službenika Radio televizije Beograd, sa počasnim zvanjem neimara ove informativne kuće.

Legat izabranim predmetima ukazuje na smerove kolekcionarske delatnosti Joce Vujića – umetničke slike, knjige, oružje, nošnja, nakit – vezane za istoriju srpske kulture – uz lične predmete (redak eksponat su naočari, ovekovečene i na umetničkim portretima ovog plemenitog darodavca), dokumenta i fotose iz porodične arhive.

Tu je potom bogata dokumentacija vezana za Stevana i Lepu Kragujević, kao i biblioteka koju čine objavljene knjige Tanje Kragujević i knjige iz lične biblioteke, među kojima je i knjiga sa potpisom nobelovke Vislave Šimborske (prva zbirka izabranih pesama Šimborske u nas – Svaki slučaj, priredio i sa poljskog preveo Petar Vujičić, Narodna knjiga, Beograd, 1983, edicija svetske poezije “Apha Lyrae”, kreirala i uredila Tanja Kragujević).

Iz bogate pedagoške karijere Vasilija Vince Vujića, profesora Zemunske gimnazije u penziji, koji jedinstvenim stražom u ovoj obrazovnoj ustanovi – od prvog do poslednjeg dana radnog veka od pune četrtedest i jedne godine – kao i ugledom i popularnošću, važi za legendu ove Gimnazije – odabrana su priznanja, pehari i diplome, koje je Vasilije Vince Vujić osvojio za sportske uspehe i ostvarene rezultate, kao i za unapređenje pedagoškog rada.

Najvrednija donacija Zbirke Tanje i Vasilija Vujića jeste srebrni pojas knjeginje Ksenije (1881-1960) kćerke kneza Nikole (1840-1921), koji je Tanja dobila kao svadbeni dar od porodice Vujić prilikom venčanja u Senti 13. jula 1974. Tu su i srebrni prsten izuzetne lepote i vrednosti, iz 14. veka, sa područja Novog brda, i srebrne pozlaćene naušnice iz 16. veka iz Prizrena. Ove retke primerke, stručno verifikovanog porekla i vrednosti, Vasilije Vince Vujić je nabavio putem kolekcionarske razmene (baveći se sakupljanjem starog novca) i poklonio ih svojoj supruzi.

Zahvaljujući izuzetnim darovima i posvećenosti projektu Adligata, Vasilije Vince Vujić Tanja Kragujević dobili su status počasnih članova – osnivača ovog Udruženja.

Svečano otvaranje Legata uveličali su svojim učešćem, uz govore Viktora Lazića i Tanje Kragujević, Tatjana Brzulović Stansavljević, načelnica Univerzitetske biblioteke u Beogradu, besedom o arhivskog građi vezanoj sa srpsku istoriju i kulturu od 18. do poetka 20. veka, koju je Joca Vujić zaveštao ovoj instituciji, i koja se čuva u njegovoj Sobi legatu, 2014. godine proglašenoj kulturnim dobrom od velikog značaja; Dejan Cukić, načelnik u Muzeju Jugoslavije, koji je predstavio ukupni rad i fotodokumentaciju Stevana Kragujevića, koja u Legatu ovog fotoumetnika i fotoreportera u Muzeju Jugoslavije broji oko 25.000 negatava, dok sam Legat čuva i Stevanove nagrade i priznanja, lične predmete te tako i njegovu čuvenu “lajku”.

O pesnikinji Tanji Kragujević nadahnuto je besedio Dragan Jovanović Danilov, pesnik i esejista.

Gostima je organizovan i obilazak Muzeja, a počev od ovoga datuma Legat Tanje i Vasilija Vujića uključen je u redovne posete Muzeju, koje se uz stručno vođstvo organizuju tri puta nedeljno.

Позивамо Вас на отварање

ПОРОДИЧНОГ ЛЕГАТА ТАЊЕ КРАГУЈЕВИЋ И ВАСИЛИЈА ВИНЦЕ ВУЈИЋА
са збиркама Јоце Вујића и Стевана и Лепе Крагујевић

20. септембар 2019. године у 17 часова
Свечана сала Удружења „Адлигат“
Јосипа Славенског 19а, Београд

Позивница

Тања Крагујевић

ЛАГУНА, ОТВОРЕНА КЊИГА
Милици Николић

Госпођа која се јавила
рече ми да је Она. У више
од пола столаћа најмудрија
међу нама. Будна књига.
Управо заспала.

Задуживши њу. Помоћницу
свакодневног памћења.
Да ту. Међу непробојним
висинама градских солитера.
Погледа какво је море данас.

И провери. Да ли је њен отац.
Иначе господин из раних
деценија прошлог века.
Безбедно везао чамац.

У оној старој лагуни.

Коју није сасвим јасно умела
да одреди. Ни као младост.
Ни као спокојство заласка.

Те тако спустих слушалицу
сасвим опрезно. Као неко
ко пази да у пролазу.
Не помери страницу заувек
отворене књиге. На сточићу.

И не ускомеша светлуцаву
благост небеске одступнице.
Скупљене у тај час
у једној чаши воде.

Земун, август 2018 – август 2019.

Поводом одласка бриљантног тумача и преводиоца књижевности, Милице Николић, август 2019

МИСАО КОЈА НЕ ОДУСТАЈЕ
Милица Николић 1925 – 2019.

Увелико сам познавала Милицу Николић, као есејисту и преводиоца, када смо се први пут среле. Било је то касних седамдесетих, на стази којом смо у исто време, враћајући се, свака из своје редакције у Београду – преко некошене ливадице скраћивале пут од аутобуске станице до маленог блока новоизграђених кућа у улици Прве пруге у Земуну. Тако смо се она, рођена Дорћолка и ја, која сам рану младост провела у београдском центру, нашле – као Земунке. Осмехујући се, једном ме је, на тој стазици, запила знам ли ко је она. Њен лик нисам знала, али сам се, када ми је рекла име, одмах сетила књига – Руске поетске теме (1972), Антологија модерне руске поезије (са Наном Богдановић, 1961), изабрана дела Мандељштама (1962), Хлебњикова (1964), Бродског (1971); и Просветиног издања поезије и прозе Марине Цветајеве (1973).
Наши успутни разговори и теме постајали су све сложенији, почеле смо се чешће чути телефоном, и посећивати. Након више лета усудила сам се, као уредник тада оснажене „Народне књиге“, да предложим да нешто урадимо заједно. Тако су настала Дела Марине Цветајеве (I-III, у сарадњи са СКЗ,1990). И тако сам, током трогодишњих припрема издања, заправо упознала Милицу – њену посвећеност, огромни преводилачки дар, смисао за језичке финесе оба језика, ерудицију, предани рад са преводицима – до поседњег детаља и нијансе. Уз учешће искуснијих – Иване Богдановић, Олге Влатковић, Љиљане Мојсове, Лидије Суботин, Јелене Дреновац – радовале смо се укључивању песника – поезију су преводиле и Мирјана Вукмировић и Злата Коцић. Посебну, илуминатну димензију унео је Данило Киш, преводом Маринине „Новогодишње“, посвећене Рилкеу, на вест о смрти великог песника. Киш је то учинио са савршеним интелектуалним и емотивним прозрењем ове песме – лавиринтске мреже емоција, асоцијација, језичких пречица у преласку из овог света – „тамо“ – где уобичајено “Срећна нова” постаје виза за непознато, и жеља песника песнику: “Срећан ти нови наговештај звука”. Милица је истински веровала да је Кишов превод ове, можда најбоља песма руске поезије у двадесетом веку, непревазиђен. И није се преварила.

Као есејиста, поседовала је ону црту коју је приписивала самој Цветајевој, да упркос најразличитијим менама и најпреломнијим тренуцима, увек, “Чује различите гласове и разуме различите истине”. Веровала је да уметност, удржујући могуће са немогућим, “ствара један далеко пространији, далеко инвентивнији, далеко бољи свет”, више по човековој мери, јер у њему царује вид човекове слободе налик сновном – где, како пише у својој Антологији руске фантастике XIX и X века (1966), то „фантастично око”, постаје “зенична тачка у оку уметности.”

Као да отуда потиче њена проницљива и креативна страст ума. Способност да у књижевном писму види ригидну законитост човекове природе и судбине, а негде дубље или понад тога, одбрану најбољег у нама, које, упркос урушавању времена и историјским ломовима, постоји, као одбрана “неуништивости људске маште”, и оно “мало постојања у свету великог тврдог опредмећења”.

Стога јој је била блиска поезија надреалиста, Матића, Дединца и Вуча, а посебно Оскара Давича. Олујна Давичова страст, која може тек привремено застати под кровом речи, у књизи која сабира шест деценија певања (КОВ, 2008) попут слапова разлистава способност да сам песник буде “увек другачије свој” (Милици драга опаска Боре Радовића), и увек у пламеној обнови ероса чула и језика. Њена јединствена посвећеност Давичу сажета је у њеној реченици: “Мој је утисак да је Давичо био под огромним притиском своје језичке енергије, те магме која је куљала из њега, будући да је био у њеној апсолутној власти, омађијан целог живота (Прва рука, Просвета, 1999).

Са највећом радошћу откривања посветила се и фасцинантом делу Александра Ристовића, његовом проходу од детиње сновног до дубоке анамнезе људске природе – до анатомије душе. У широком спектру песник је представљен делима у пет књига (Нолит 1995), које је, уз до тада непознате радове песника, приредила са Милошем Стамболићем, раскривајући, и касније, маестрално, песникову метафизику чулног у истоименом есеју (2008).
Оклевала је да се прихвати писања о Ивану В. Лалићу, што сам јој у више наврата сугерисала – а написала је, поводом песме “Море” – непоновљиву књигу Mare mediterraneum (1996). Звук, и сементику мора, дубоку медитативну лепоту песме, и разговор унутрашњих пејзажа који врхуне покушајима спознаје недокучивог, смисла несреће и великог губитка песниковог, Милица тумачи као један од најлеших њој знаних напора да се надживи несрећа, и као “смерност и покорност у једном од величанствених тренутака спасоносног разумевања устројства света”.

Читала је, и млађе песнике и песникиње. Дивила се древној и новој снази поетског језика Злате Коцић, али је исказала и недвосмислено разумевања ране фазе певања Ане Ристовић, њене песничке интелигенције, коју је видела као глас модерности у сталном напредовању.

Бнла је врстан лектор. Звала бих је при свакој својој неодумици. А она мене, по пријему сваке нове књиге неког млађег песника, да провери прве утиске. Наши разговори су текли годинама. Била је у сталном контакту са својим нолитовцима, писцима и сликарима из ровињског круга, потом, деведесетих, и Београдског круга интелектуалаца, или пак са сарадницима Трећег приграма Радио Београда. Сјајан сабесеник, безусловно окренут другом. Тако су, у том дому речи, примани Киш, Тишма, Радомир Константиновић, али и млади, новостасали песници и књижевни истраживачи. Са пажњом и бригом прихватала је, деведесетих, писце из свих крајева земље у расулу, настојећи да помогне, да разуме. Одани пријатељ, драгим људима је увек узвраћала писмима, писаним посвећено, у тишини, руком.

У Сарајевским свескама имала је своју рубирку микро-приказа нових књига, све до смрти уреднице Војке Смиљанић Ђикић 2016. А желела је да и даље пише – веза са књигом била је за њу насушна, као веза са животом. Кратак и недовршен, необјављен запис о мојој збирци Ефекат лептира, који чувам, пример је мисли која не одустаје – сажет попут песме.
До краја је веровала у истину језика. И бранила ју је, упорношћу страсника ума, страсника писма. Језик је био полазиште њених надахнутих истраживања, увек другачије раскривеног за сваког песника понаособ, као увод у облик и значење. То је указивало на изузетност сваке стваралачке природе, али је говорило и о њој самој, која није била покрони следбеник устаљених рутинских квалификација у култури. Била је владарка свог сопственог језичког замка, оне одбране постојања, које би, без тог здања, речено стихом Цветајеве, било “Као Еолова кула, празна и страшна”.
Лета 2008, исписала је, сажето и мудро, своје рефлексије о мојој тада новој песничкој књизи, и своје писмо-приказ, и пре нашег заказаног сусрета на Дунаву, спустила у моје поштанско сандуче, са вечитим питањем, “да нисам у нечему погрешила, исправи ме”. Похитала сам да искажем одушевљење и захвалност, не само у своме име, писмом које сам већ сутрадан, 28. септембра 2008. убацила у њено сандуче.

Нека остане, од мене, та реч Милици, у неком небеском сандучету, заувек:

„Још једном, ‘беспоштедно’ искрено кажем да сам задивљена (...) што је овом дивном чуду повод и разлог, инспирација и воља, могла да буде Жена од песме! Запамтићу га стога, као драгоценост енергије, која се мери грамима и минутима, танким папиром и тежином оловчице, а развија се до невидљивих граница дара који ми је упућен. А при том није упућен само мени! Дара, који је управо сасвим Твој, у Теби.

Безмерно захвална, Твоја, Тања

ПУТНИК КА ОМЕГИ & ПРОЋИ ИСПОД ЧАРОБНОГ ЛУКА - Tања Крагујевић

Четвртак, 13 јуни у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествују:
Владислава Гордић Петковић
Тамара Крстић
Тања Крагујевић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Две књиге есеја и лирских записа Тање Крагујевић, Проћи испод чаробног лука, посвећена домаћим песницима (Десанка Максиммовић, Стеван Раичковић, Ристо Ратковић, Александар Ристовић, Петру Крду, Зоран Бундало, Љубиша Ђидић...) и Путник ка омеги, посвећена значајним именима светске поезије (Ева Зоненберг, Тони Хогланд,Вислава Шимборска), представљају омаж писца сопственом читању, или како у поговору каже Владислава Гордић Петковић, „уоченост властитости из друге оптике.“

Тања Крагујевић рођена је у Сенти, завршила је Филолошки факултет у Београду, објавила је бројне књиге есеја и тридесетак збирки поезије, међу којима књиге изабраних песама Стаклена трава, Ружа, одиста и Трн о свили. Поезија јој је заступљена у антологијама и превођена. Објављује и књижевну критику, а награђивана је за све области којима се бави (Бранкова награда, Ђура Јакшић, Исидора Секулић, Милан Богдановић, Милица Стојадиновић Српкиња, Десанка Максимовић, Ленкин прстен, Грачаничка повеља, Ристо Ратковић…).

У мајској свесци (књ. 503, св. 5, мај 2019) нашег најстаријег књижевног часописа, објављен је на уводном месту избор нових песама Тање Крагујевић.
У одељку Есеји, налази се тумачење поезије Тање Крагујевић Славка Гордића, поводом збирке Корона (Чигоја, 2017). Угледни есејиста исцртава свој Прилог за песнички портрет Тање Крагујевић.

Tanja Kragujević, Ponešto ipak reći kosu, LMS, maj 2019.

Slavko Gordić, Prilog za pesnički portret Tanje Kragujević, LMS, maj 2019.

Noć muzeja, 18. maj 2019, od 18 do 24 časova, Radio Beograd, Kamena sala, direktan prenos na Radio Beogradu 2.

Knjiga izabranih i novih pesama Simona Simonovića (1946) Uoči glavnog pretresa, objavljena je u izdanju kuće Tanesi iz Beograda, oktobra 2018. Na osnovu dosadašnjeg stvaranja Simona Simonovića, ugledni kritičar Bogdan A. Popović sačinio je svoj izbor iz dela ovog pesnika, koji je na scenu stupio sedamdesetih i istakao se već posobnim pesničkim motivima i jezikom svojih ranih knjiga Priboj (1971), Gradski život (1977) i Uputstva za prevrat (1980). Od tada je objavio još devet pesničkih zbirki a publikovana su i četiri izbora iz njegove poezije. Prilježno i seriozno sačinjen izbor Bogdana A. Popovića zaokružuju i pesme iz rukopisa Simona Simonovića.

U predgovoru knjige priređivač posebno ističe „samoniklost ovog pesnika“, koji gotovo da nema književnih srodnika, „čak i ne podseća na bilo koga“, a pri tim je vrhunski pesnik, „u svom naraštaju i izvan njega“. To na svoj način potvrđuje i sveden izbor tekstova o pesniku, u kome su zastupljeni zapisi Predraga Petrovića, Slavka Gordića, Borislava Radovića, Tanje Kragujević, Milice Nikolić, Saše Hadži Tančića, Saše Radojčića i Stojana Đorđića.

Simon Simonovic, Uoči glavnog pretresa, izabrane i nove pesme

I ove godine (3 – 5 septembar 2018) održane su tradicionalne Ratkovićeve večeri poezije u Bijelom Polju. Tom prilikom je promovisana knjiga Tanje Kragujević koja je prošle godine nagrađena uglednom nagradom “Risto Ratković”. Objavljena je u izdanju Ratkovićevih večeri poezije, sa pogovorom Borislava Jovanovića, a njegov esej posvećen poeziji Tanje Kragujević objavile su podgoričke Vijesti, u podlistku za kulturu Art (broj 803, 6. Oktobar 2018), koji uređuje Balša Brković, takođe laureat ovoga priznanja, nagrade koju su ravnopravno poneli 2017. godine ovaj pesnik i Tanja Kragujević.

Esej Borislava Jovanovića objavljen je i u internet izdanju Dodatka za kulturu Vijesti, i ovde ga prenosimo.

ZAPIS O POEZIJI TANJE KRAGUJEVIĆ, Borislav Jovanović, vijesti.me 6. oktobar 2018.

Knjiga eseja Tanje Kragujević Putinik ka omegi, koja sadrži analitičke tekstove posvećene vodećim pesnicima prošlog i početka ovog veka – Evi Zonenberg, Toniju Hoglandu i nobelovki Vislavi Šimborskoj, napisana na osnovu uvida u njihove knjige prevedene u nas, objavljena je u izdanju Kuće poezije iz Banja Luke i Čgoja štampe iz Beograda.

Pogovor za ovu knjigu napisala je prof. dr Vladislaa Gordić Petković. Creže za korice uradila je Maja Simić.

Tanja Kragujević, Putnik ka omegi, pogovor

U međunarodnom književnom kvartalniku Poem (br. 2, juni-septembar 2018), na engleskom jeziku, predstavljena je književna nagrada EVROPSKI ATLAS LIRIKE, osnovana u Banja Luci, kroz izbor tekstova o nagrađenim pesnicima, i izbor iz njihove poezije, počev od prvog laureata, poljske pesnikinje Eve Lipske, kojoj je ova nagrada dodeljena 2014. godine.

Nagradu je osnovala izdavačka organizacija i asocijacija pisaca i književnih prevodilaca „Kuća poezije“ iz Banja Luke, i ona je postala tradicionalna.

Povodom nagrade koja je dodeljena Evi Lipskoj objavljena je i njena knjiga poezije Turisti reči (izbor i prevod s poljskog Biserka Rajčić), u izdanju Kuće poezije, iz Banja Luke (urednik Zdravko Kecman), 2014.

Živi ove nagrade radio je u sastavu:

Aleksandra Čvorović, pesnik, pripovedač, književni kritičar i profesor književnosti; Jovica Aćin, prozni pisac, esejista i književni prevodilac; Milenko Stojičić, pesnik prozni pisac i književni kritičar; Zdravko Kecman, pesnik, prozni pisac, književni kritičar i prevodilac; Tanja Kragujević, pesnik i esejista, predsednica Žirija – 20. avgusta 2014. godine, koji je odluku doneo jednoglasno, i odlučio da nagrada pripadne EVI LIPSKOJ, ZA NJENO CELOKUPNO DELO.

Časopis Poem (čiji je urednik Fiona Sampson, književnica i prevodilac) objavljuje ceo tekst obrazloženja Nagrade, mali esej iz pera Tanje Kragujević, posvećen dobitnici, Evi Lipskoj.

Esej je objavljen u prevodu na engleski jezik Zorana Jungića.

časopisa Poem, br. 2, juni-septembar 2018

Vodič kroz legate, Istoriski arhiv Beograda, 2017. - Porodica Kragujević

---

Припрема за отварање Легата Тање Крагујевић и Василија Винце Вујића и Збирке Јоце Вујића, Музеј књиге

RAZGOVOR SA PESNIKINJOM TANJOM KRAGUJEVIĆ, O ZBIRCI OD SVETLOSTI, OD PRAŠINE
Zemunska gimnazija, 23. novembar, 2017, 19. 30, u prostorijama Biblioteke

Susret sa pesnikinjom Tanjom Kragujević organizovan je povodom njene pesničke knjige Od svetlosti, od prašine. Prisutne u Biblioteci i pesnikinju pozdravila je profesorka Milana Suvačarov, uvodnim slovom i kraćim citatima iz mirko-eseja Tanje Kragujević:

O ŽEĐI, I RUŽI
Mikro-esej
Ono što pročitam jednom, može, ali ne mora biti zauvek. Zauvek je kada pročitam više puta, u različitim dobima, a uvek je. Nikad isto. Kao da svetlost iznutra kreće prema podnevu, a zatim, ka snopovima zalazaka, od kojih će jedan bar zapamtiti da sam i ja bila tu, u uzajamnoj igri, gradnji čitanja...

Jer bilo da je reč o kući, zvezdama ili pesku, ono što nas zasniva, neobičnog je kova. U značenju je jedne ruže, ili malo vode. U lepoti nevidljivog. Krhkosti i snazi unutarnje svetiljke - čistom protivrečju – koje je samo nama na brizi.

I taj plavokosi dečak, koga grlimo u sebi, neće koračati ovom kvrgavom zemljom, ali će se raspričati u nama, i rastvoriti, kao cvet. Kao najbolji prijatelj, biće u onom najboljem što smo, uz njegovu pomoć, dosegli.

(Dnevnik, Novi Sad, “Knjiga zauvek”. 4. mart 2011)

Ovaj uvod označio je i početak razgovora u kome su učestvovale učenice Gimanazije: Ivona Gizdović i Helena Dondur IV8, Dunja Beslać i Teodora Simić II4, Anastasija Radak II11 i Daša Savić II3.. Pesnikinja je odgovorala na pitanja vezana za svoje knjževne početke, zavičajne i druge ambijente prisutne u njenoj poeziji, prva ohrabrenja i ostvarene uspehe, značaj priznanja koja su je pratila, kao i o njenom angažovanju na formiranju porodičnog i ličnog legata, o književnim susretima i festivalima, o sadašnjim i budućim književnim poduhvatima i o tome šta ih povezuje a šta razlikuje. Tokom razgovora na video-bimu prikazane su knjige i nagrade Tanje Kragujević, momenti iz porodičnog života, sa književnih susreta, kao i odabrani umetnički fotosi njenog oca Stevana Kragujevića, uz muzički intermeco koji su priredili Aleksandar Pešić II11 Zemunske gimnazije i Ognjen Milosavljević iz Muzičke škole „Kosta Manojlović“ (gitara i vokali).

Drugi deo susreta bio je posvećen predstavljanju odlomaka radova koje su dva odeljenja prirodno-matematičkog smera (18 radova učenika iz odeljenja 37, i 27 radova iz odeljenja 38) napisala kao svoje viđenje, doživljaj i tumačenje pesama „Voda“, „Anđelov šegrt“ i „Trešnje“, iz zbirke Tanje Kragujević Od svetlosti, od prašine.

Na sajtu se mogu pročitati odabrani odlomci radova Ivone Gizdović, Milana Ivančića, Emilije Cvetković, Tijane Arsić, Jovane Radović, Helene Dondur, Marka Vukomanovića, Milane Vorkapić, Mihaila Damjanovića, Jovane Pavlović, Milice Gnjatović, Miroslave Šešum, Todora Milosavljevića, Danila Mladenovića, Alekse Stojiljkovića i Tomislava Vujevića.

Zahvaljujući učenicima koji su, počev od izrade plakata, do koncipiranja i realizacije ostvarili čitav ovaj bogati program, pesnikinja je uzvratila poklonom u vidu svojih odabranih knjiga. Takođe je svoj dar u knjigama namenila Biblioteci Zemunske gimnazije, koja važi za jednu od najbogatijih među srednjim školama u Beogradu, i sadrži više od 20 000 knjiga i vrednih naslova iz domaće i svetske književnosti.

Zemunska gimnazija, radovi učenika, 2017

Prezentacija učenika Zemunske gimnazije

Književnici Tanja Kragujević iz Beograda i Balša Brković iz Podgorice ovogodišnji su dobitnici književne nagrade “Risto Ratković”. Odluku o naboljima doneo je petočlani žiri, predsednik Borislav Jovanović (CG), članovi Blaga Žurić (CG), Faruk Šehić (BiH), Dragan Jovanović Danilov (SRB) I Tomica Bajsić (HR).

Kako je saopštio predsednik Žirija, književnik i publicista Borislav Jovanović, knjige Tanje Kragujević "Efekat leptira" i Balše Brkovića "Crno igralište" bile su superiorne u tajnom bodovanju petočlanog žirija koji je razmatrao 35 knjiga iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, što je rekordni broj do sada prijavljenih knjiga na redovnom godišnjem konkursu za ovu nagradu.

Njena zbirka "Efekat leptira" afirmiše najbolja svojstva poezije, gdje su sačuvane savremenosti poetskog bića i njegove misije, dok je Balša Brković jedan od začetnika nove crnogorske književnosti stvarane krajem prošlog i početkom ovog milenijuma.

Nagrade ovogodišnjim laureatima zvanično su uručene poslednje večeri - 47. po redu - Ratkovićevim večerima poezije, 5. septembra u Bijelom Polju.

Svečano veče, u dvorštu kuće književnika Rista Ratkovića otvorile su pijanistkinje Jasmila Hot i Milena Đurović, kompozicijom Čajkovskog.

Nagradu, koja se sastoji od novčanog iznosa, diplome i reljefne plakete koju je kreirala Katarina Zlajić laureatima uručio je Miroljub Ratković

Prigodnom besedom prisutnima se obratila Tanja Kragujević, koja je kazala da joj je nagrada donijela puno radosti, i osjećanje ponosa.

“Posebno se zahvaljujem žiriju na razumijevanju za ovakav jedan pesnički napor, koji čini moj ,,Efekat leptira“. Veoma sam polaskana načinom na koji je donijeta odluka, tajnim glasanjem, i ravnopravno sa kolegom Balšom Brkovićem. Počastvovana i srećna, nečim što ne bih nazvala ,,smenom generacija“, već dijalogom. Hvala organizatorima na interesovanju za poeziju, i na uspomenama na jednog velikog pisca“, istakla je Kragujević u svom obraćanju.

Stihove Tanje Kragujević kazivao je glumac bjelopoljskog pozorišta, Miro Nikolić.

“Drago mi je da ova nagrada nosi ime pjesnika, koji je otkrivao nepregledna prostranstva individue, onoga koji tvori poeziju, i zbog kojeg poezija nastaje. Drago mi je što će u ljetopisu ove nagrade moje ime stajati zajedno, sa imenom istaknute pjesnikinje Tanje Kragujević, i što se sve odvija u gospodskom gradu Bijelom Polju, gradu književnih magova kakvi su bili Ćamil, ili Bule. U doba kada se izmišljaju nove riječi, da bi laž zvučala prihvatljivo, samo poezija ima moć da zacijeli tu, i sve druge bolesti jezika“, kazao je laureat Balša Brković.

Njegove stihove kazivao je glumac Crnogorskog narodnog pozorišta, Slobodan Marunović.

Program večeri su vodili glumci Bjelopoljskog pozorišta Slađana Bubanja i Predrag Vukojević.

Obrazloženje nagrade

Reč Tanje Kragujević

U organizaciji Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju, od 29. do 31. avgusta 2017, održana je 48. po redu tradicionalna manifestacija „Draničevi susreti“. Prvoga dana Susreta, položeno je cveće na pesnikovu bistu na Hisaru, a pesniku Milovanu Danojliću dodeljena je ugledna nagrada (za zbirku „Životi, životi“) na svečanosti u Skuštini opštine grada, kojoj su prisustvovali, i svojom besedom uzeli učešća, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, predsednik Žirija dr Goran Maksimović i sam pesnik. Istoga dana gostujući pesnici obišli su rodnu kuću Radeta Drainca u Trbunju, i održali književno veče u Blacu, na kome su se publici predstavili: Milovan Danojlić, Petar Cvetković, Tomislav Marinsković, Tanja Kragujević, Duško Novaković, Rade Đokanović i prošlogodišnja dobitnica ove nagrade Gordana Đilas, iz Novog Sada, dok je stihove Radeta Drainca govorio Vico Dardić.

30. avgusta, pesnici su posetili neolitsko naselje Pločnik i Đavolju Varoš, da bi se u popodnevnim časovima predstavili publici u Kuršumliji. Iste večeri, u Prokuplju, u Narodnom muzeju Toplice, glumica Marija Đajić izvela je monodramu Drainac i Bagrjana, a usledio je pesnički program u kome su, uz pesnike goste, učestvovali i Vico Dardić, nagrađeni učenici muzičke škole u Prokuplju „Kornelije Stankvoć“ i Danilo Petrović, glumac. Programu su, u prepunoj sali Muzeja, doprinos dali i članovi Poetskog teatra Biblioteke i najbolji recitatori Drainčeve pozije sa okružnog takmičenja. U kasnim večernjim satima, na Boemskoj večeri, svojim sihovima ove susrete zaokružili su i pesnici iz Niša i sa juga Srbije.

Pedeset godina književnog rada Tanje Kragujević obeležio je Istorijski arihiv Beograda, izložbom Vratio se Volođa, zasnovanoj na bogatom fondu arhivalija, fotografija i dokumenata iz života pesnikinje i njene porodice, čiju osnovu čini Legat porodice Kragujević (Stevana, Lepe i Tanje Kragujević), osnovan pre blizu jedne decenije u Istorijskom ahivu Beograda. Izložba, koja je otvorena 8. decembra 2016. godine i čiji je autor viši arhivista Isidora Stojanović, trajala je mesec dana i privukla je veliku pažnju posetilaca.

Uoči velikih septembarskih praznika Sente, obeležavanja 320 godina od čuvene Bitke kod Sente, 10. avgusta 2017, u 18 časova, otvorena je izložba posvećena jubileju Tanje Kragujević, u Muzeju grada Sente.

Izložba je osmišljena kao pregled života i rada pesnikinje i slikovna prezentacija doprinosa porodice Kragujević životu oba grada, školovanja Tanje Kragujević u Senti, ali i Beogradu, prvih književnih uspeha i napredovanja, književnih druženja i gostovanja, kao i najznačajnijih momenata u književnoj karijeri pesnikinje.

Konceptu izložbe Isidore Stojanović, višeg arhiviste iz Beograda, priključio se izbor značajnih fotosa i predmeta pohranjenih u Istorijskom arhivu Sente, koji je pripremila gđa Silvija Gajda iz Arhiva grada Sente, kao i priloga iz Muzeja Sente, gde je u pripremi otvaranje Zavičajnog legata Stevana Kragujevića, iz kojeg je odabrane artefakte priložio g. Atila Pejin.

U prisustvu većeg broja Senćana, ali i zvaničnika iz Istorijskog ahiva Beograda, Tanje Kragujević i Vasilija Vince Vujića (unuka čuvenog kolekcionara i dobrotvora Joce Vujića iz Sente i supruga Tanje Kragujević ) na otvaranju izložbe su govorili g. Fodor Ištvan mlađi, direktor Istorijskog arhiva Sente, g. Atila Pejin, rukovodilac Muzeja grada Sente, g. Slobodan Mandić, zamenik direktora Istorijskog arhiva Beograda, kao i autor izložbe Isidora Stojanović, viši arhivista Istorijskog arhiva u Beogradu. Pozdravnom besedom prisutnima se obratila i pesnikinja Tanja Kragujević.
Izložba će biti otvorena do 3. septembra 2017. godine.

У Задужбини "Десанка Максимовић", 10. маја 2017. представљен је Зборник радова о поезији Тање Крагујевић, добитнице награде "Десанка Максимовић" за 2015. годину.

У публикацији "Десанкини Мајски разговори", књига 34, представљени су радови са Округлог стола одржаног 2016. године, посвећених петодеценијском књижевном раду Тање Крагујевић, о чему је говорио Управитељ Задужбине проф. др Бојан Ђорђевић.

Зборник, који је приредила Мирјана Станишић, обухвата радове еминентих књижевних стручњака и књижевних критичара: професора емеритуса Славка Гордића, доајена есејистике Милице Николић, Васе Павковића, проф. др Бојана Ђорђевића, песникиње и есејисткиње из Загреба Дарије Жилић, др Миле Медиговић Стефановић, као и критичара млађих генерација Тамаре Крстић и Соње Миловановић, док рад Владиславе Петковић Гордић , под називом "Читање књиге читања", даје пресек есејисичких штива Тање Крагујевић и њене остврте на дела из укупног трезора светске и домаће поезије.

Зборник у ПДФ верзији можете читати на овом сајту.

Obnovljena izložbena postavka, Muzej Jugoslavije, Beograd, 4. maj 2017.

Obnovljena izložbena postavka Muzeja Jugoslavije, utemeljena na dva fonda – Muzeja revolucije i Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ – dopunjena značajnim fondom poklona i predstavljanjem legata, otvorena je 4. maja 2017. godine. Na njoj je predstavljen i prvi lični legat formiran u Muzeju – Legat Stevana Kragujevića – osnovan 2014. godine.

Stevan Kragujević (Senta, 4. februar 1922 – Beograd, 17. april 2002), radio je kao prvi fotoreporter Direkcije za informacije SFRJ (1949-1951), kao fotograf TANJUG-a (1951-1953), zatim, kao fotoreporter i urednik fotografije dnevog lista „Politika“ (1953-1982). Njegov legat sadrži za sada više od deset hiljada negativa i nekoliko hiljada fotografija, kao svedočanstvo o Jugoslaviji, od 40-tih do 90-tih godina, a zahvaljajući Stevanom radu, čak i posle penzionisanja, kao reportera i dalje akreditovanog u Narodnoj skupštini, načinjen je i izuzetno bogat fond fotograijfa koje predstavljaju hroniku druge polovine 20. veka u Jugoslaviji.

Najnovije donacije Legatu priložila je njegova kćer Tanja Kragujević, 20. aprila 2017. godine. Tom prilikom Muzeju su predati fotoaparati Stevana Kragujevića, njegova omiljena „lajka“, uspomene na fotozanat iz ranog perioda njegovog rada u Senti, kao i doživotne akreditacije za Narodnu skupštinu, „Politiku“ i „Mađar So“, listove sa kojima je sarađivao i nakon penzionisanja. Ovaj momenat zabeležile su i kamere RTS-a i emisije „Trezor“.

Donaciju je primio g. Radovan Cukić, Načelnik Odeljenja za istraživanje i zaštitu muzejskog fonda, i ona je, sa ostalim odabranim ličnim predmetima i izborom fotosa, predstavljena u obnovljenoj izložbenoj postavci MJ, koju je Tanja Kragujević u društvu supruga, g. Cukića i saradnice na obradi fotosa Jovane Stojadinović, obišla 5. maja 2017.

Izašla nova knjiga pesama Korona - male pesme u izdanju, Čigoja, Beograd, 2017.

MILJKOVIĆEVE POETSKE SVEČANOSTI, Gadžinog Hana, 2016.

Narodna biblioteka “Branko Miljković” iz Gadžinog Hana, u saradnji s lokalnom samoupravom organuzovala je dvadeset druge “ Miljkovićeve poetske svečanosti“.

Manifestaciju je otvorio program druženja najmlađih sa književicom Gordanom Timotijević iz Kraljeva. Veče poezije održano je u Sali Doma kulture, 16. decembra 2016, u 19 časova, a učesnici večeri su bili pesnici Tanja Kragujević, Slobodan Zubanović, Vojislav Karanović, Manojle Gavrilović, Bojan Jovanović, Blagoje Baković, Milovan Marčetić, Dragica Ivanović-Užareva i Natalija Jovanović. Stihove Branka Miljkovića govorio je Vico Dardić.

Ova manifestacija do sada je okupila više od 300 eminentnih pisaca, oko 60 književnih kritičara i teoretičara, više od trideset dramskih umetnika. Od 1996. godine dodeljuje se nagrada “Zaplanjski Orfej” za najbolju pesmu koja je objavljena u književnim listovima i časopisima u periodu između dve Svečanosti. Žiri u sastavu Aleksandar Jovanović, predsednik, i članovi Radivoje Mikić i Dragan Hamović, doneo je odluku da nagradu za 2016. godinu dobije Veroljub Vukašinović, pesnik iz Trstenika, za pesmu “Vetar i dažd”, objavljenu u kulturnom dodatku Politike 26. novembra 2106. Nagrada je pesniku uručena na ovoj pesničkoj svečanosti.

Povodom pet decenija od objavljivanja prve pesničke knjige Vratio se Volođa, i pet decenija stvaranja Tanje Kragujević, Istorijski ariv u Beogradu priredio je (8 - 23. decembar) 2016. godine, istoimenu izložbu, kojom je autor postavke viši arhivista Isidora Stojanović predstavila autorske knjige, antologije, prizanja i nagrade, artefakta i fotose, koji čine deo Legata porodice Kragujević, a obeležavaju život, školovanje, stvaralački i urednički rad pesnikinje.

Posebni segmenti postavke odnose na porodicu, prijatelje i saradnike, pisma, fotose, knjige sa posvetama, poklone, raritetne knjige i predmete, koji čine sastavni deo ovog Legata.

U programu otvaranja učestvovali su mr Dragan Gačić direktor Istorijskog arhiva Beograda, Isidora Stojanović autor postavke, Jana Križak sopran, dramska umetnica Biljana Đurović, pesnikinja Tanja Kragujevć, kao i prof.dr Bojan Đorđević, autor uvodnog teksta Kataloga, koji je i zvanično, pred velikim brojem gostiju, svojom besedom Izložbu proglasio otvorenom.

Muzej istorije Jugoslavije obeležio je, nizom događaja i prezentacija, svoj jubilej - 20 godina od osnivanja – a 1. decembra, 2016. godine u 19 časova, u prisustvu velikog broja gostiju, upriličena je i posebna svečanost. Direktorka MIJ Neda Knežević se u svom govoru osvrnula na rad i istorijat Muzeja, koji proučava i na inovativan način predstavlja kulturnu baštinu Jugoslavije. Kratki filmovi su kroz odabrane kolekcije fotografija prikazali istorijat MIJ-a, koji nastavlja tradiciju Muzeja 25 maj, Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, čijim je spajanjem oformljen, 1996.

Budući da je odlukom Vlade Republike Srbije njegovo ime promenjeno u Muzej Jugoslavije, predstavljen i novi vizuelni identitet Muzeja, čiji je autor dizajner Slavomir Stojanović, a potom je dodeljena 31 zahvalnica Muzeja: Ministarstvu odbrane, Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Gradu Beogradu, Narodnoj biblioteci Srbije, Jugoslovenskoj kinoteci, mnogobrojnim muzejima i fakultetima sa kojima MIJ sarađuje, Balkanskom fondu za demokratiju, Opštini Savski venac, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, RTS-u, Slavimiru Stojanoviću i Tatjani Kragujević – za prvi privatni Legat, osnovan kolekcijama fotografija njenog oca, fotografa i fotoreportera Stevana Kragujevića.

U ime dobitnika, zahvalila se Tanja Kragujević, koja je ovim priznanjem dobila zvanje Počasne članice kolektiva Muzeja.

Kočićev zbor 2016.

U okviru 51. Kočićevog zbora 2016. - 27. i 28. avgusta u Banja Luci održane su tradicionalne manifestacije u znak sećanja na značajnog pisca.

Na stogodišnicu Kočićeve smrti, u subotu 27. avgusta, u manastiiru Gomionica, položen je venac popu Jovanu Kočiću, u kaluđerstvu nazvanom Gerasim, ocu Petra Kočića. Nagrada „Pelagićev runolilist“ uručena je Zoranu Hr. Radisavljeviću, novinaru „Politike“ i pesniku iz Beograda, a u Učinioci manastira održan je „Školski pesnički čas“. Iste večeri u Pozorištu u Banja Luci, održana je svečana akademija koju je otvorio akademik Vitomir Popović, predsednik Zavičajnog društva „Zmijanje“. Besedu o Petru Kočiću kazivao je prof. dr Milo Lompar. U pesničkom delu programa, koju je direktno prenosila Televizija Republike Srpske, predstavili su se : Tanja Kragujević, Milica Jeftimijević Lilić, iz Beograda, Ileana Ursu i Milan Nenadić iz Novog Sada, Goran Simić iz Sarajeva i Nikola Vujčić, iz Beograda.

U Kočićevim rodnim Stričićima, na Manjači, u nedelju 28. avgusta u podne, na spomenik Petru Kočiču venac su položili njegov čukununuk i zvaničnici Banja Luke, a potom su stihove govorili pesnici, gosti Skupa. Besedu o Kočiću održao je laureat ovogodišnje Kočićeve nagrade, prozni pisac Milisav Savić iz Beograda. Nagrada „Zmijanče“ za najbolji literarni rad učenika osnovaca uručena je Seleni Berić iz Banja Luke, koja svojim zapisom zaključila ovu svečnost.

Žički duhovni sabor Preobraženje 2016

U Kraljevu je od 17. do 19. avgusta 2016.održana tradicionalna manifestacija Žički duhovni sabor – Preobraženje 2016. U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ je 8. avgusta održan naučni skup posvećen dobitniku Žičke hrisovulje, pesniku Živoradu Nedeljkoviću, kao i pesničko veče u kojem su učestvovali pesnici Srbije: Veroljub Vukašinović, Dragan Đoković, Vojislav Karanović, Tanja Kragujević, Petar Matović, Milunika Mitrović, Bojana Stojanović Pantović i Dragan Hamović.

Žička hrisvolja uručena je Živoradu Nedeljkoviću u Trpezariji Manastira Žiča 19. avgusta u podne, uz pesnički resital i prigodne besede, u prisustvu velikog broja gostiju, pisaca, kulturnih poslenika i zvaničnika grada Kraljeva.

Vidovdanske svečanosti, Gračanica, 2016.

U okviru vidovdanskih svečanosti u Gračanici, na tradicionalnoj manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije“, koja se 27. juna 2016. godine održala 26 put, uručene su i nagrade književnim stvraocima.

Prema odluci Žirija, u čijem sastavu su bili akademik Dušan Kovačević, doc. dr Slobodan Vladušić i Žarko Milenković, „Zlatni krst kneza Lazara“, priznanje koje se dodeljuje za sveukupno stvaralaštvo, pripalo je Petru Sariću, srpskom piscu iz Prištine, koji živi i radi na Brezovici.

„Gračanička povelja“ uručena je Tanji Kragujević, pesnikinji iz Beograda.

Pesniku i piscu za decu iz Kraljeva Dejanu Aleksiću uručen je „Kondir kosovke devojke“, dok je „Pero despota Stefana Lazarevića“ pripalo pesnikinji i dragamturgu iz Beograda Ivini Dimić.

Manifestaciju, koja je zbog kiše umesto u porti Manastira održana u gračaničkom Domu kulture, upotpunili su pesnici iz Srbije i Crne Gore, kazivanjem stihova, a poseban doživljaj predstavljao je koncert Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, pod upravom Bojana Suđića.

Ovoj manifestaciji prethodila je dodela priznanja likovnim umetnicima na svečanom otvaranju izložbe radova sa likovne kolonije „Vidovdan 2016“ u Galeriji gračaničkog Kulturnog centra, 25. juna 2016.

Učesnici vidovdanskih svečanosti i gosti prisustvovali su Vidovdanskoj liturgiji, u manastiru Gračanica, 28. juna.

Za dane svečanosti objavljen je časopis „Vidovdanski glasnik“ (br. 24/2016) sa prilozima likovnih umetnika i književnih stvaralaca. U poetskom izboru zastupljena je pesma Tanje Kragujević „Sakupljač svetlosti“ iz njene pesničke knjige „Od svetlosti, od prašine“.

Dana 01.06.2016. у Народна библиотека Србије održana promociji knjige Tanje Kragujević, dobitnice Nagrade "Desanka Maksimović" za 2015. godinu, pod nazivom TRN O SVILI (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina "Desanka Maksimović", 2016), u organizaciji Zadužbine "Desanka Maksimović" i Narodne biblioteke Srbije.

Zbirka izabranih pesama Tanje Kragujević TRN O SVILI jeste dvadeset i prva knjiga u kolekciji Nagrada Desanka Maksimović. Pojavljuje se tačno pola veka pošto je Tanja Kragujević 1966. godine objavila svoju prvu knjigu pesama "Vratio se Volođa".
TRN O SVILI je lirski roman koji otpočinje zavičajnim nemirima mladosti u malom gradu; nastavlja se uzbudljivim igrama oka koje vidi radost u prizorima bola, ali i slutnju patnje u prizorima sreće, a okončava se slikom grobara kao poslednjeg ubice, glasnika smrti koji umesto kose, sasvim u skladu sa savremenim asimbolizovanim i deiluzionisanim dobom, drži ašov, "svetu alatku".

Upravitelj Zadužbine "Desanka Maksimović"
Prof. dr Bojan Đorđević

Beseda pesnikinje - Branim se, ružom. Zadužbina DM, 1. Jun 2016.

Tokom maja 2015, mediji su javili o finalizaciji zanimljivog projekta u Zemunu, za koji se očekuje da bude i turistička atrakcija, i vid kulturnog i istorijskog pamćenja. Poput Avenije slavnih u Holivudu, ili, možda pre, nalik posebno dizajniranim stepenicama u Istanbulu, Čileu i Siciliji i Zemun je dobio svoje plavo-zelene stepenice koje vode ka Kalvariji, spajajući prošlost i moderni urbani dizajn.

Stepenište krasi 128 imena poznatih Zemunaca, a ovaj projekat, pod imenom "Zemunci za stepenice" pokrenuo je Nenad Hegediš,čiji je cilj bio da prostor u kome živi obogati novom turističkom atrakcijom i ostavi istorijski trag.
Hroničar i istoričar Zemuna Branko Najhold sastavio je širi spisak uglednih Zemunaca, a za ovu listu posredstvom "fejsbuka" odlučivalo se glasanjem čije ime će se naći na nekom od stepenika.

Poštovanje sugrađanima ovim putem ukazano je čuvenom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću, piscima Isidori Sekulić, Davidu Alhbahariji i poetesi Tanji Kragujević, književnom kritičaru Milošu Bandiću, matematičarima Milošu Radojčicu i Jovanu Karamati, glumačkim legendama Raheli Ferari, Milošu Žutiću, kao i velikinima scene Tatjani Beljakovoj, Branki Petrić, Ljiljani Blagojević, Ivici Klemencu, Branku Milićeviću “Kockici”, kompozitoru i dirigentu AleksandruVujiću, pijanistiknji Lidiji Bizjak, reditelju Petru Zecu, karikaturisti Draganu Rumenčiću, fudbalerima Draganu Manceu, Siniši Gajinu, muzačarima Momčilu Bajagiću Bajagi, Vladi i Bajki, i drugima.

Akcija “Zemunci za stepenice” omogućavala je da joj, sem glasanja, stanovnici Zemuna i neposredno doprinesu, svojim donacijama - u novčanom vidu, ili darovanjem same farbe: izračunato je za 128 stepenica potrebno 15 kanitca boje.

Stepenice je oslikala Nataša Čulina. Očekuje se da će ovo mesto posebno mesto kulturnih i sportskih događaja, turističkih obilazaka, sportskih takmičenja (“Trka uz stepenice”) ili umetničkih izložbi.

“Svaka čast, vredni ljudi”, rečenica je koja prati ovu akciju od njenog početka.

Na konferenciji za novinare u Zadužbini Desanke Maksimović, 10. Maja 2016. U 11 časova, u Narodnoj biblitoteci Srbije, pored proglašavanja novog dobitnika ugledne Nagrade, promovisanja knjige radova as Okruglog stola posvećenog poeziji prethodnog dobtinika Petra Pajića, saopšteno je DA je iz štampe izašla knjga izabranih pesama Tanje Kragujević, 21. po redu u seriji knjiga laureata, koje priređuju sami nagrađeni autori.

O knjizi Trn o svili govorio je Upravitelj Zadužbine, prof. Dr Bojan Đorđević, a pesnikinja je pročitala dve pesme iz svog izbora.

Prilikom obeležanja Svestkog dana poezije, 2016, Tanja Kragujević je sudelovala u dva pesnička događaja.

Omaž priređen klasiku srpske književnosti, komediografu, romanopiscu i pesniku Jovanu Steriji Popoviću, kao i savremenicima - Tanji Kragujević i Miroslavu Maksimović - upriličila je Zadužbina Dositej Obradović, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu. Poetsko podne održano je na sceni Raša Plaović, u ponedeljak, 21. marta 2016, u 13 časova, uz besede o pesnicima koje su izrekli kritičari Radivoje Mikić i Vasa Pavković.Stihove su, pred punom salom Male scene, govorili glumci Narodnog pozorišta, Andreja Maričić, Biljana Đurović i Hadži Nenad Maričić, kao i sami autori.

Iste večeri, u organizaciji Kulturnog centra Beograda i u okviru trodnevnog međunarodnog susreta pesnika, u Klubu Magacin, Beogradu, u 21 sat , među pesnicima različitih generacija, gradova i sredina, izabranim stihovima se predstavila, kao prva učesnica ovog događaja, Tanja Kragujević. Ovim povodom pesnici su prestavljeni i u publikaciji Republika poezija, Svetski dan poezije 2016, Beograd, 21-23. mart.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR, BEOGRAD,
SERIJA RAZGOVOR I ČITANJE
17. FEBRUAR 2016.
DVA POETSKA GLASA: TANJA KRAGUJEVIĆ I NIKOLA VUJČIĆ

ciklus, razgovor i čitanje
urednik ciklusa: Vesna Kapor
Pesnici o pisanju, o poeziji, o svetu, o kritici...

„Polazila sam u svet poezije sa ogromnom verom, u vreme kada se poetska reč u celokupnoj javnosti, kulturi, prosveti i životu primala sa apsolutnom pažnjom i poštovanjem, otvorenim sluhom i radoznalošću za sve što pesnik ima da kaže. Vreme je donelo ogromne promene i prestiž drugih formi govora ili prezentovanja mišljenja i stavova koji su oduzeli tu fascinantnu moć poeziji, ali ona sama tu moć nije izgubila. Sva kompleksnost sveta jeste sadržana ponovo u poeziji i poezija ima na nju svoj odgovor.“

Tanja Kragujević

„Putevi ka pesmi različiti su i vrlo tajnoviti. Podsticaji za nastanak pesme mogu biti i vrlo banalni, pesma u pesniku, pre nego što se zapiše, boravi dugo, dugo se kristališe. Stoga bi se moglo reći da se pesma više „pravi“ nego što nastaje u nekom magnovenju. Osećanja treba procediti da bi bila dobra za pesmu. Mandeljštam kaže da je prvo „sastavljao“ stihove, a onda ih je „zapisivao“. Da, znakovi prirode, prošlosti, detinjstva, sitni i obični, prisutni su u gotovo svakoj mojoj pesmi. Na njima i počiva osnovna struktura pesme, iz njih nastaju slike, a pesmu i čini mnoštvo slika, orkestracija slika i njihovo strujanje. Mene zanimaju one skrivene veze u životu prirode i stvari, praoblici i njihova preobraženja i to uporno čovekovo nastojanje da rečima uhvati i zadrži bar delić tog sveta. Za nastanak pesme najvažniji je prvi stih, on otvara pesmu kao što vrata otvaraju kuću da bi u nju mogao ući.“

Nikola Vujčić.

Književna nagrada "Lenkin prsten", koju dodelje Kulturni centar Srbobrana, za najbolju ljubavnu pesmu na srpskom jeziku objavljenu između dve dodele, za 2015. godinu pripala je Tanji Kragujević. Žiri u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), nagradio je pesnikinju iz Zemuna za pesmu "Voda", koja je objavljena u knjizi "Od svetlosti, od prašine" u izdanju Umetničke akademije „Istok“, iz Knjaževca. Odluka je doneta jednoglasno.

GRADSKA BIBLIOTEKA LAJKOVAC predstavila je, u okviru književne manifestacije „Pesnički mostovi“, ovogodišnjeg dobitnika pesničke nagrade „Desanka Maksimović“:

U Velikoj sali Gradske kuće, u četvrtak , 17. septembra 2015. u 19 časova, o poetesi Tanji Kragujević, njenom pesničkom stvaralaštvu, esejistici i uređivačkom radu na polju poezije, govorio je pesnik, književni kritičar i glavni urednik izdavačke kuće „Agora“ Nenad Šaponja, dok je odabrane stihove iz njenog dela publika mogla čuti u interpretaciji pesnikinje.

Književnoj večeri, koja je na momente imala i karakter živog dijaloga njenih učesnika i publike, kako o pesnikinji i njenom radu, tako i o statusu poezije danas, prisustvovao je ugledni srpski prozni pisac iz Lajkovca Radovan Beli Marković, čija je dela u 13 tomova objavila Biblioteka grada Lajkovca, 2013. godine.

Komplet ovih knjiga uručen je pesnikinji na dar, u ime zahvalnosti za njeno gostovanje. Izabrane knjige svojih eseja i poezije, pesnikinja je kao uzvratni dar poklonila Biblioteci grada Lajkovca.

VEČE POEZIJE TANJE KRAGUJEVIĆ U VRNJAČKOJ BANJI

U okviru programa Kulturnog leta u Vrnjačkoj Banji, u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“, u utorak, 25. avgusta 2015. godine u 20 časova održano je veče poezije Tanje Kragujević, pod nazivom „Hleb od ruža“.

O celokupnom pesničkom delu Tanje Kragujević, povodom nagrade „Desanka Maksimović“ 2015, kao i njenih najnovijih knjiga – Od svetlosti, od prašine i Sećanje svile (izbor iz knjige Hleb od ruža, na srpskom, engleskom, francuskom i španskom jeziku) - govorio je pesnik, književni kritičar i izdavač Nenad Šaponja, a pesnikinja se predstavila odabranim stihovima.

Tom prilikom priređena je i izložba pesničkih knjiga Tanje Kragujević, kao i knjiga savremene svetske poezije (biblioteka „Arijel“) koju, kao urednik, Tanja Kragujević potpisuje u izdavačkoj kući Agora, iz Zrenjanina.

Domaćin večeri bio je Boško Ruđinčanin.

Spomen bista Stevanu Raičkoviću

U Senti, pokraj reke Tise kojoj je posvetio najlepše stihove, 5. jula (na dan pesnikovog rođenja), otkriven je spomenik Stevanu Raičkoviću, rad akademskog vajara Aleksandra Zarina.

U prisustvu pesnikovog sina Miloša, prijatelje i ugledne ličnosti Sente, svečanost su svojim besedama uveličali poznati pesnici rođeni u Senti, Tanja Kragujević i Matija Bećković, kao i predsednik Matice srpske Dragan Stanić, i književnik Đeze Bordaš.

Pokretač ove akcije je kulturni pregalac, Senćanin, Petar Terzić a njen pokrovitelj Opština Sente.

Bistu, koja se nalazi u neposrednoj blizini spomenika piscu i akademiku Stevanu Sremcu, otkrio je Raičković prijatelj, pesnik I akademik Matija Bećković.

Govor Tanje Kragujević i pesmu "Leta na Tisi" Stevana Raičkovića, možete pročitati u rubrici Neukoričeno.

U četvrtak 21. maja 2015. godine u 13 časova, pesnikinja Tanja Kragujević, kao ovogodišnji dobitnik ugledne nagrade “Desanka Maksimović” bila je gost gost Pete beogradske gimnazije.

Od 2006. godine ova Gimnazija, u kojoj je Desanka Maksimović 18 godina bila profesor, obeležava “Desankin dan“, kao dan poezije i sećanja na veliku pesnikinju.

U prepunoj sali Kamerne dvorane, učenici Gimnazije, profesori, i njihova gošća, najpre su pogledali film posvećen Desanki Maksimović, i čuli njene audiovizuelne poruke novim generacijama, a potom je, u toku dva školska časa, usledio razgovor sa pesnikinjom, o njenoj poeziji, poeziji uopšte, uz kolaž stihova, izbor esejističkih fragmenata iz njenog dela, koje su interpretirali učenici Gimnazije.

Nagrada Desanka Maksimović - maj 2015.

Valjevo - Brankovina 16. maj 2015.

Beseda Tanje Kragujević

Nagrada - Desanka Maksimović
Valjevo - Brankovina 16. maj 2015.

„Srodstva i razdaljine“ Slavka Gordića
Razgovor povodom objavljene knjige „Srodstva i razdaljine“ Slavka Gordića
(Akademska knjiga, 2014)

Učestvuju: prof. dr Gorana Raičević, Tanja Kragujević i prof. dr Slavko Gordić
Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije

Ogledi i dnevnički zapisi Slavka Gordića imaju za predmet savremenu srpsku književnost i naš književni život.
U prvom delu knjige rasvetljena su neka opštija obeležja naše novije poezije i proze, uočena u individualnim i grupnim opredeljenjima i ostvarenjima nekoliko desetina autora različite naraštajne pripadnosti i poetičko-tematske usmerenosti. Uz ove grupne portrete, u prvoj deonici knjige nalazimo i tri markantno ocrtana profila izrazitih intelektualno-kreativnih individualnosti - S. Velmar Janković, P. Palavestra, V. Čojanović.

Drugi deo knjige čini dvadeset subjektivnije intoniranih zapisa, s povodima iz tekućeg kulturnog i opšteg života. Smisao krize – i krizu smisla – prepoznajemo kao motivacijsko i tragalačko ishodište ovih kratkih eseja. Njihovi junaci su Njegoš i Lalić, na putu kroz istorijska i književna (ne)vremena, poneki glasoviti svedok i akter rata i komunističke revolucije i, u najvećem broju, pesnici našeg doba, od S. Rakitića, Lj. Simovića i T. Kragujević do D. Aleksića i T. Marinkovića.

U Studentskom kulturnom cenrtu u Begradu, u sredu 22. aprila u 19 časova, predstavljena je knjiga izabranih pesama Aleksandra Ristovića, Semenka pod jezikom.

Povodom dve decenije do smrti jednog do najznačajnijih srpskih pesnika, Aleksandra Ristovića (Čačak, 1933 – Beograd, 1994), izdavačka kuća „Agora“ u saradnji as Gradskom bibliotekom „Žarko Zrenjanin“ iz Zrenjanina, objavila je reprezentativnu knjigu Ristovićevih izabrania pesama Semenka pod jezikom, koju je priredila pesnikinja Tanja Kragujević i svoj izbor propratila obimnom studijom posvećenom Ristovićevom poetskom delu. Ristovićevo poetsko mišljenje i njegovo lirsko pismo, ističe Tanja Kragujević, izuzetno su bliski današnjim generacijama pesnika i čitalaca, a u saglasju su s najuzornijim vrednostima moderne poezije uopšte.U razgovoru su učestvovali kćer Aleksandra Ristovića, pesnikinja Ana Ristović, pesnici Tanja Kragujević , Saša Radojčić I Ivana Milankov i domaćin večeri Vesna Kapor.

U Muzeju istorije Jugoslavije 1. aprila 2015. održana je svečanost i konferencija za štampu, povodom potpisivanja Ugovora o daru, i osnivanja Legata poznatog jugoslovenskog i srpskog fotoumetnika i fotoreportera Stevana Kragujevića.

Na osnovu donacije Tanje Kragujević, umetnikove kćeri, dokumentarna građa Muzeja biće obogaćena sa 6000 crnobelih negativa i 1500 fotografija, koje je Kragujević, kao agilni fotoreporter, Direkcije za informacije pri vladi SFRJ, potom Tanjuga, a posebno “Politike”, i brižan čuvar fotodokumentacionog blaga, ostavio kao svedočanstvo o društveno-političkim zbivanjima, kulturnom i umetničkom životu druge polovine prošlog veka, i počeka novog, u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Srbiji, i u Beogradu.

Ovo je prva faza saradnje Tanje Kragujević i Muzeja istorije Jugoslavije, budući da će Legat i dalje biti obogaćivan novim prilozima.

Ugovor o osnivanju Legata potpisale su, u prisustvu prijatelja, saradnika Muzeja, i znatnu pažjnu medija, gđa Neda Knežević, direktorka MIJ, i Tanja Kragujević, umetnikova kći.

Odjeci Srbije na francuskom jeziku.
30.3.2015, Filološki fakultet u Beogradu
Program frankofone večeri studenata Katedre za romanistiku

Odjeci Srbije na francuskom jeziku - program

Povodom Svetskog dana poezije, u ponedeljak, 23. marta 2015. godine, pesnikinja Tanja Kragujević bila je gost Osme beogradske gimnazije.

Tokom dva školska časa, u Biblioteci Gimnazije, ona je svojim stihovima i razgovorom, koji je sa njom vodila profesorka srpskog jezika i književnosti i bibliotekar Daliborka Petrović, učenicima i mladim poklonicima pisane reči približila poetsko stvaranje iz svog neposrednog, kreativnog ugla, a takođe i u svetlu izazova drugih žanrova, i multimedijalnih umetnosti danas.

Učenicima koji su postigli najbolje rezultate na literarnom konkursu Gimnazije, kao posebno priznanje, darovana je knjiga – dvadeseta, nedavno objavljena pesnička zbirka Tanje Kragujević “Od svetlosti, od prašine” (Umetnička akademija Istok, Knjaževac , 2014).

Više slika na sajtu Osme beogradske gimnazije

Književni susret - Tanja Kragujević

U petak, 20. marta 2015. u 12 časova, u Srpskom knjiženom društvu u Beogradu,
održana je promocija knjige izabranih pesama Aleksandra Ristovića Semenka pod jezikom.

Ovo reprezentativno izdanje objavila je izdavačka kuća “Agora” u saradnji sa Gradskom bibliotekom “Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina, povodom dve decenije od smrti Aleksandra Ristovića ( 1933-1944) jednog od najznačajnijih srpskih pesnika. Izbor iz pesnikovog dela priredila je i obimnim pogovorom propratila Tanja Kragujević.

U razgovoru čiji je domaćin bio Vule Žurić, učestvovali su Tanja Kragujević, Ana Ristović, Saša Radojčić i Nenad Šaponja.

U Srpskom književnom društvu, 6. marta 2015. godine u 20 časova, na tribinii pod nazivom "Razgovor s povodom" održana je
promocije nove knjige Tanje Kragujević "Od svetlosti, od prašine", koju je objavila Umetnička akademija Istok, iz Knjaževca, 2014.

O nagradi "Rade Tomić", ove Akademije, koja se sastoji u objavljivanju najbolje rukopisne zbirke,
govorila je pesnikinja, koja je i čitala svoje stihove.
O samoj knjizi su govorili pesnik i esejista Saša Radojčić i književna kritičarka Tamara Krstić.

TANJA KRAGUJEVIĆ U ČASOPISNIM IZBORIMA I PREVODIMA

Izbor iz poezije Tanje Kragujević objavio je najnoviji broj časopisa za knjigu Tema (1/2, 2014), koji izdaje Centar za knjigu u Zagrebu, a kao glavni urednik potpisuje pesnik Branko Čegec. Izbor je propraćen obimnim intervjuom pod nazivom “Bolje je ono što u nama proizvodi dobro”, koji je sa Tanjom Kragujević vodila pesnikinja, esejistkinja i prevodilac Darija Žilić.
Izabrane pesme Tanje Kragujević, pod nazivom Sećanje svile (selekcija iz zbirke Hleb od ruža, 2012), trojezično – na srpskom, engleskom i francuskom – u oktobarskom broju donosi francuski internet magazin Recours au Poème (br. 115/2014). Na engleski je stihove prevela Marija Knežević, na francuskom se pojavljuju u prevodu Marilin Bertončini.
Prilog u časopisu Tema možete pročitati u priloženom PDF-u, a intervju se može posebno pročitati u rubrici Intervjui.

Na svečanosti u Banskom dvoru u Banja Luci, 4. novembra 2014. godine, dodeljena je prva nagrada Evropski atlas lirike, poljskoj pesnikinji Evi Lipskoj.
Nagradu je uručila, uz prigodnu besedu, predsednica Žirija, Tanja Kragujević.
Pesnikinja i njen prevodilac Biserka Rajčić,predstavile su izbor stihova iz novoobjavljene knjige Turisti reči, koju je objavila "Kuća poezije". Program je vodio urednik izdanja, pesnik i prevodilac Zdravko Kecman.
Eva Lipska i njene kolege iz Beograda i Banja Luke, potom su na skromnoj proslavi obeležile ovaj događaj sa željama za dalju saradnju i uspešan rad.

Banjalučka Kuća poezije objavila je i knjigu “Turisti reči“ svetski poznate pesnikinje Eve Lipske, kojoj je ova izdavačka kuća dodelila i novoustanovljenu nagradu “Evropski atlas lirike“. U sali za promocije “Beogradski sajam“ o toj pesničkoj nagradi i razlozima da se opredele baš za Lipsku govorila je predsednica žirija Tanja Kragujević, a o knjizi i pesnikinji Biserka Rajčić, koja je izabrala pjesme Eve Lipske za ovo izdanje i sve ih prevela.

NAGRADA EVROPSKI ATLAS LIRIKE
EVI LIPSKOJ

Na Sajmu knjiga u Beogradu, među brojnim knjigama na Štandu izdavača Republike Srpske, posebnu pažnju privukla je knjiga poezije Turisti reči, poljske pesnikinje Eve Lipske. Ovaj najnoviji izbor iz njene poezije sačinila je i prevela Biserka Rajčić, a objavljen je povodom dodeljivanja nagrade Evropski atlas lirike, koju je ustanovila izdavačka organizacija i asocijacija pisaca i književnih prevodilaca „Kuća poezije“ iz Banja Luke.

Nagrada se prvi put dodeljuje ove godine, a na odabiru dobitnika radio je žiri koji su sačinjavali ugledni pesnici, esejisti, kritičari i prevodioci iz Republike Srpske i Srbije: Aleksandra Čvorović, pesnik, pripovedač, književni kritičar i profesor književnosti; Jovica Aćin, prozni pisac, esejista i književni prevodilac; Milenko Stojičić, pesnik, prozni pisac i književni kritičar; Zdravko Kecman, pesnik, prozni pisac, književni kritičar i prevodilac; Tanja Kragujević, pesnik i esejista, predsednica Žirija.

Jednoglasnom odlukom Žirija nagrada je dodeljena, kako stoji u obazloženju predsednice Žirija, „ pesniku pune zrelosti i ujedno, pune opredeljenosti za stvaralačku otvorenost, hrabrost i inventivnost u čitanju i poetskom tumačenju savremenog sveta – Evi Lipskoj, za njeno celokupno delo”.
Časopis za književnost, umetnost i kulturu Udruženja književnika Srpske „Književnik“, u najnovijem broju 35-36 posvetio je uvodni blok Evi Lipskoj, danas jednoj od najprevođenijih pesnikinja u svetu.

Uz izabrane stihove koje je prevela Biserka Rajčić, časopis objavljuje i izbor esejističkih tekstova, zapisa i intervjua, iz pera Gojka Božovića, Zdravka Kecmana, Tanje Kragujević, Vase Pavkovića, Aleksandre Čvorović, Biserke Rajčić i Ljubice Rosić.

Evi Lipskoj nagrada će biti uručena 4. novembra, na svečanosti u Banja Luci.

U Srpskom književnom društvu 6. oktobra u 20 časova, predstavljena je nova pesnička zbirka Zorana Bundala Sitnine,
koju je objavio Kulturni centar Novog Sada.
Uz stihove, koje je govorio autor, knjigu su predstavili pesnikinja
Tanja Kragujević (autor pogovora), književni kritičar i pisac Vuk Krnjević, i voditelj Tribine Dejan Simonović.

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI,

OGRANAK U NOVOM SADU,
kao inicijator razgovora na temu SRPSKA POEZIJA DANAS,
organizovala je skup u Novom Sadu,
na kojem je, 17, septembra 2014, svojim saopštenjem, na poziv SANUNS-a, uzela učešća i Tanja Kragujević.

Njeno izlaganje sa temom "Kuća od reći i druge reminiscencije" možete pročitati u rubrici Neukoričeno.

Senta, 4. juli 2014.

U Zavičajnoj Fondaciji Stevan Sremac u Senti, 4. juna 2014. godine predstavljena je Antologija savremene srpske poezije objavljena u Španiji (Anfora Nova 2013) koja obuhvata trideset jednog istaknutog srpskog pesnika, u izboru i prevodu pesama na španski Silvije Monros Stojaković.

Na književnoj večeri učestvovali su priređivač Antologije
SILVIJA MONROS STOJAKOVIĆ, prevodilac i pesnik

i pesnici

TANJA KRAGUJEVIĆ
IVANA MILANKOV
DUŠKO NOVAKOVIĆ

U muzičkom delu programa učestvovala je Megumi Tešima, violina, uz klavirsku pratnju Jelene Nikolić a domaćin večeri bio je Petar Terzić.

Hrvatski radio, Treći program, Portret pesnikinje Tanje Kragujević

Na Trećem programu Hrvatskog radija, 18. aprila 2014. u 22 sata, u emisiji “Lica okolice”, čiji je urednik Dinko Telećan, predstavljen je pesnički portret Tanje Kragujević. Uz intervju sa pesnikinjom, koji je vodila književnica Darija Žilić, slušaoci su imalii priliku da čuju i izbor stihova Tanje Kragujević u tumačenju umetnice Gordane Gadžić.

Hrvatski radio, Treći program, Portret pesnikinje Tanje Kragujević

U emisiji Građa za snove, Voje Karanovića, na Prvom programu Radio Beograda, 12. marta 2014. godine, gostovala je pesnikinja Tanja Kragujević.

O njenom životu i stvaralaštvu, poeziji koju esejistički tumači, kao i o njenom uredničkom radu, uz stihove koje je čitala, bilo je govora u dvočasovnom noćnom programu ovog radija. Emisija se u celini može propratiti na sajtu RTS-a na adresi priloženoj u rubrici Linkovi.

Od 3. do 6. oktobra 2013. godine u gradu Ordu, na “istočnoj kapiji” Crnog mora, u Turskoj, na Četvrtom međunarodnom festivalu filma i književnosti, bilo je zapaženo učešče pesnikinje Tanje Kragujević kao gosta iz Srbije.

Uz brojne turske autore, u manifestaciji su učestvovali i pesnici iz gostujućih zemalja: Mira Živodareva Duškova (Bugarska), Ivan Tetelbom (Alžir), Darija Žilić (Hrvatska), Azita Gahreman (Iran) i Abdulkadir Abdeli (Sirija).

Ova impozantna smotra, veliki praznik kulture, održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i turizma Turske, Uprave grada, Univerziteta Ordua, turskog Pena i Centra za svetsku književnost grada, a obuhvata brojne programe otvorene svim žiteljima grada i gostima.

Tanja Kragujević je, prema pozivu Organizatora, sudelovala u poseti školama ovog grada i prepodnevnom razgovoru sa učenicima, 4. oktobra, a istog dana u popodnevnim satima učestvovala je u panel diskusiji na temu “Pogled na svet poezije danas” za okruglim stolom u Gradskom teatru, nakon čega su turski pesnici i gosti prezentovali, svojim govorima, viđenje novih tokova u svetskoj poeziji.

U Institutu Servantes, u Beogradu, 19. septemba 2019. u 19 časova, predstavljena je Monografija savremene srpske poezije Boja suštine (El color de la Esencia), koju je priredila i prevela Silvija Monros Stojaković, a objavio, kao posebno izdanje (broj 93-94, 2013), časopis Anfora Nova, u Kordobi, u Španiji.

Trideset i jedan srspki pesnik predstavljen je pesmama, bibliografskim padacima i fotografijom.

Izdanje su predstavile urednica Alisija Asa (Alicia Aza) i Silvija Monros Stojaković, koja je čitala pesme na španskom, dok su prisutni autori svoje stihove čitali na srpskom jeziku.

Cilj ovog izdanja je dalja afirmacija srpske poezije na španskom govornom području, posredstvom pesnika koje autorka smatra najznačajnijim i najosobenijim danas u srpskoj književnosti.

U ovom izboru su zastupljenii: Tanja KRAGUJEVIĆ, Tatjana CVEJIN, Duško NOVAKOVIĆ, Radmila LAZIĆ, Novica TADIĆ, Silvia MONRÓS DE STOJAKOVIĆ, Ivana MILANKOV, Nebojša VASOVIĆ, Jovan NIKOLIĆ, Kayoko YAMASAKI, Nina ŽIVANČEVIĆ, Jelena LENGOLD, Zvonko KARANOVIĆ, Danica VUKIĆEVIĆ, Momčilo BAJAGIĆ BAJAGA, Mirjana MITROVIĆ, Vojislav KARANOVIĆ, Dubravka ĐURIĆ, Rade TANASIJEVIĆ, Saša RADOJČIĆ, Dragoslav DEDOVIĆ, Marija KNEŽEVIĆ, Saša JELENKOVIĆ, Zoran BOGNAR, Petar MILORADOVIĆ, Ana RISTOVIĆ, Dejan ALEKSIĆ, Nenad JOVANOVIĆ, Milena MARKOVIĆ, Enes HALILOVIĆ i Nikola ŽIVANOVIĆ.

U okviru 42. Brankovog kola, dobitnici Pečata varoši sremskokarlovačke, za najbolju pesničku zbirku 2012. godine, Tanji Kragujević,
upriličen je susret sa učenicima novosadske gimnazije "Isidora Sekulić", 9. septembra 2013, u 11 časova.

Pesnikinja je sa učenicima provela jedan školski čas, evocirajući uspomene na poetske početke, prvu objavljenu knjigu i književnu nagradu
(zbirka "Vratio se Volođa", sa fotoprilozima Stevana Kragujevića; Branikova nagrada, uručena u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima Tanji Kragujević i
Radetu Tomiću 1966), kao i na uručenje novog priznanja - Pečata varoši sremskokarlovačke - i na nova pesnička iskustva.
Uz stihove iz ovih različitih perioda poetskog stvaranja, pesnikinja je odgovarala i na pitanja učenika, kao i reportera novosadske televizije Sofije Lljukovčan.
Prilog o ovom gostovanju emitovan je iste večeri na programu Radio televizije Vojvodina.

Na redovnoj tribini Srpskog književnog društva u Francuskoj 7, pesnici Tanja Kragujević, Nenad Milošević i Rajko Lukač, 3. septembra 2013, u 20 časova, čitali su odlomke iz svojih neobjavljenih rukopisa.
Tanja Kragujević je publici predstavila dva kraća eseja, i nove stihove.

Uručenje nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke

U svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima, na svečenosti povodom 189. rođendana Branka Radičevića, 28. marta 2013. godine, direktor Brankovog kola g. Nenad Grujičić uručio je Pečat varoši sremskokarlovačke pesnicima Tanji Kragujević i Goranu Labudoviću Šarlu.

БРАНКОВО КОЛО

Карловачка гимназија, четвртак, 28. март, 11 часова

СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''

ТАЊИ КРАГУЈЕВИЋ
и ГОРАНУ ЛАБУДОВИЋУ ШАРЛУ

Рођендански програм
поводом 189. годишњице доласка на свет Бранка Радичевића

ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ,
ПЕВАМ, СЕЛЕ, ШТО ГОД ХОЋУ...

Драмски уметници:
Ружица Сокић, Верица Николић, Соња Младенов и Никола Ивачков

Музички уметници и сарадници Бранковог кола:
Мешовити хор Карловачке гимназије и диригент Растко Павлов,
Маја Грујић, пијанисткиња, Андријана Кувељић, оперска певачица, и Максим Мудринић, гајдаш

Актуелни лауреати награде Бранковог кола ''Стражилово'':
Дубравка Миленковић, Велибор Сикимић и Алексанадра Мариловић

Аутори и књижевни сарадници Бранковог кола:
Стела Манасијевић, Марко Ковачевић, Марија Слобода, Бојана Весин и Борислава Дворанац

Водитељ:
Тања Миражић

Srpski pisci boravili su u Temišvaru, kao gosti Saveza Srba u Rumuniji, Generalnog konzulata Republike Srbije u Temišvaru, izdavačke kuće SSR, i časopisa “Književni život”. Povodom Dana državnosti Srbije, i izlaska iz štampe Antologije sprske poezije XX i XXI veka na rumunskom, u dvorani “Mansarda” u tvrđavi “Terezija”, 15. februara 2013. godine održano je književno veče pesnika koji su u isto vreme reprezentovali i značajne kulturne ustanove i književne asocijacije u Srbiji – Maticu srpsku, Udruženje književnika Srbije, Srpsko književno društvo i Društvo književnika Vojvodine. U ime Srpskog književnog društva prisutne je pozdravila Tanja Kragujević.

Svoju poeziju su kazivali Radomir Andrić, Gojka Đogo, Jovan Zivlak, Vojislav Karanović, Tanja Kragujević, Milovan Marčetić, Bratislav Milanović, Ivan Negrišorac, Duško Novaković i Adam Puslojić. Antologija srpske poezije Druga obala, koju je priredio mladi pesnik Aleksandar Stojković, uz prevodilačku saradnju Ljubinke Pernat Stancov i Slavomira Gvozdenovića, koju je objavio “Herg Benet”, u Bukureštu, 2012, kako je saopšteno, rasprodata je, i očekuje se njeno novo, dopunjeno izdanje.

Delegacije naših pisaca, obišle su i spomenike podignute u čast znamenitih Srba u Temišvaru, odale počast, i položile vence.

U Bukureštu je krajem 2012. godine objavljena Antologija srpske poezije XX i XXI veka, koju je priredio Aleksandar Stojković.

U izboru koji počinje poezijom Vaska Pope, a zavšava se generacijama mlađih pesnika poput Ane Ristović i Dejana Aleksića,
među eminentnim imenima našeg pesništva zastupljena je i poezija Tanje Kragujević.

U dvobroju 4-5, 2012, finskošvedskog časopisa za kulturu Horizont (Horisont), koji uređuje Peter Bjerkman, objavljene su pesme Tanje Kragujević.

Časopis, osnovan pre šest decenija u mestu Vasa u Istočnoj Botniji - na istočnoj obali Botničkog zaliva u Finskoj - objavljuje savremenu poeziju, prozu, esejistiku, kritiku i umetničku fotografiju uglednih autora, a podjedanko je cenjen i u Švedskoj, gde se redovno distribuira i izaziva veliku pažnju.
Stihovi Tanje Kragujević pojavljuju se u Horizontu u prevodu Slavice Agatonović.

u utorak, 30. oktobra u 18 časova, na brodu – restoranu "Malevilla" u Zemunu, povodom izlaska iz štampe novih zbirki poezije "Straklena trava – sedam pesama na sedam jezika" (Agora, Zrenjanin, 2012) i "Hleb od ruža" (Književna opština Vršac, 2012.), kao i posete partnera Projekta iz Ulma, Nemačka, održana je

Pesnička radionica Tanje Kragujević na Dunavu

"LEKSIKON VETROVA I PRIČA"

Učesnici pesničke radionice Tanje Kragujević na Dunavu - "Leksikon vetrova i priča"- 30. oktobra 2012:
Vasa Pavković, pesnik, prozni pisac i književni kritičar; Tanja Kragujević, pesnikinja; Nenad Šaponja, pesnik, književni kritičar, urednik i izdavač; Silvija Monros Stojaković, pesnikinja i prevodilac, g. Simeun Babić, direktor Nacionalne fondacije za humanu starost "Dr Laza Lazarević".

U televizijskoj emisiji iz kulture "Vavilon", Drugog programa RTS, koju uređuje Jasmina Vrbavac, u utorak 23. oktobra u 20,25, Tanja Kragujević čitala je stihove iz svoje najnovije pesničke knjige Hleb od ruža.

Ploča as stihovima Tanje Kragujević, u prvoj kaskadi, "Spomenar", u Pionirskom gradu, otkrivena je 20. oktobra 2012, u okviru projekta Plavi Košutnjak, Zaustavimo vladavinu predmeta, čiji je inicijator novinar Ljubomir Vujičić.

U projektu su učestvovali vodeći sprski pesnici, od Matije Bećkovića, do pesnika mlađih generacija.

Krajem juna, promovisana je knjiga uglednog slaviste prof.dr Miodraga Sibinovića Vetar u grivi, tematska antologija, sa podnaslovom Konj u poeziji slovenskih naroda.

Ova obimna antlogija sadrži izbor iz ruske, bugarske, makedonske, slovačke, poljske, češke, ukrajinske i srpske lirike, sa tradicionalno zastupljenim ili moderno primenjenim motivom konja u slovenskoj kulturi..
Uz uvodne tekstove o univerzalnoj simbolici konja, i njenom prisustvu u mitološkim sistemama Evroazije i slovenske mitologije, uz primere iz narodne poezije slovenskih zemalja, u poglavlju Autorske pesme, predstavljeno je blizu dve stotine pesničkih imena.
Među osamdeset srpskih pesnika, predstavljeni su i stihovi Tanje Kragujević iz njene pesme “Indian Summer”.

Izlaganje o srpskoj poeziji, Prvi transbalkanski pesnicki festival, Solun, 25. Maj 2012.

1st Trans-Balkan Poetry Festival

PESNICI IZ BALKANSKIH ZEMALJA I PESNICI ZEMLJE DOMAĆINA - GRČKE, na Prvom transbalkanskom festivalu poezije, Solun, 24-27. Maj 2012.


1st Trans-Balkan Poetry Festival

Prvi Balkanski festival poezije, Solun, 24-26. maj 2012.

1st Trans-Balkan Poetry Festival

Program na grčkom

Program na engleskom

Poezija Tanje Kragujević, Radmile Lazić, Zlate Kocić i Gordane Đilas predstavljena je čačanskoj publici,
koja je prvi put u okviru Disovih svečanosti, koje traju 49 godina, bila u prilici da u četvrtak, 26 aprila, na jednoj književnoj večeri upozna u interpretaciji samih autorki, više različitih poetskih rukopisa koje ispisuju savremene srpske pesnikinje.

Veče, koje je vodila Marijana Lazić, bilo je propraćeno i glasom Sare Plazinić,
učenice drugog razreda Muzičke škole, na odseku solo pevanja.

Povodom Svetskog dana knjige, u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, 23. aprila 2012. u 20 časova, u organizaciji NB i Zadužbine Dositelj Obradović, održano je veliko poetko veče u čast knjige.

Stihove, i odlomke proze posećene knjizi, tom prilikom su govorili: Slobodan Rakitić, Miroslav Josić Višnjić, Tanja Kragujević, Miroslav Maksimović, Milosav Tešić, Ana Ristović i Matija Bećković. U programu su učestvovali i Nebojša Dugalić, glumac, Dragana Radaković, sopran i Uroš Dojčinović, umetnik na gitari.

U Senti je, 17. aprila 2012, u 17. časova, u Domu stvaralaštva, povodom deset godina od odlaska i devedeset godina od rođenja, otvorena Spomen izlozba posvećena životu i radu proslavljenog fotoreportera i fotoumetnika Stevana Kragujevića.

Izložbu su svojim besedama otvorili dr Draginja Ramadanski, profesor Univerziteta, g. LasloTari, istraživač zavičajne istorije i Tanja Kragujević, pesnikinja.

Ovom događaju, u organizaciji Kruga prijatelja muzeja i arhiva "Đula Dudaš", prisustvovao je veliki broj poklonika Kragujevićevog dela, a emitovan je i TV intervju koji je u Senti, u ulici Zlatne grede 9, sa legendom srpskog fotonovinarstva 2001. godine realizovala Televizija Vojvodine.

U okviru novopokrenutog Književnog salona, u organizaciji Srpskog književnog društva, u petak, 30. marta u 14 časova, u Velikoj sali u Francuskoj 7, upriličen je razgovor pisaca povodom pet godina od odlaska pesnika i prevodioca Srbe Mitrovića (1931-2007).

Sećanja, kazivanja i odabrane stihove iz pesnikovog opusa, u prisustvu porodice, prijatelja i poklonika dela Srbe Mitrovića, kazivali su Tanja Kragujević i Mirko Magarašević, uz priložen esejitički zapis bliskog Mitrovićevog saradnika, pesnika i prevodioca Zorana Bundala.

Susret je vodio pesnik Vojislav Karanović.

Sledeći Uneskov proglas, da 21. mart bude Svetski dan poezije, Kulturni centar Beograda i ove godine, dvanaesti put, obeležava taj dan.

Između dva Svetska dana poezije desilo se arapsko proleće, Okupacija Volstrita, internet-revolucija grupe Anonimni, gibanja širom Evrope, studentski protest na Beogradskom univerzitetu, demonstracije u Rusiji... Svaki od tih pokreta je Poezija. Poezija svakoga dana kao sigurna prečica do Sveta.

SAUČESNIŠTVA
12.00 – Poeziju Petrua Krdua čitaju: Tanja Kragujević, Radmila Lazić, Dubravka Đurić, Milica Lilić Jeftimijević, Dragana Mladenović, Mileta Prodanović, Vasa Pavković, Jelena Marinkov i Gabrijel Babuc.

Petru Krdu (1952-2011) bio je pesnik, fantasta, prevodilac, antologičar, izdavač, domaćin najotmenijeg književnog salona južno od Beča. Vozeći bicikl, brzinom od 80 km na sat, prevodio je Siorana, Joneska, Elijadea, Staneskua, čijim se stvaralačkim snagama divio kao da su njegove. Objavio je više pesničkih zbirki: Donosilac oka (1974, na rumunskom), Zamenice/ Pronume (1981, dvojezično), Jagoda u klopci (1988), U crkvi Troja (1992), Ljubičasto mastilo (1997), Škola izgnanstva (1998, na rumunskom) i Moj građanski šešir (2009). Preveo je preko dvadeset knjiga sa rumunskog, srpskog, francuskog i slovenačkog jezika i priredio nekoliko antologija poezije na ovim jezicima. Londonski izdavač Forest Books objavio je 1990. godine opsežan izbor iz Krduovog poetskog opusa pod naslovom The Trapped Strawberry. Uredio je niz važnih pesničkih, teorijskih i beletrističkih knjiga.

Za zbirku Saučesništvo/Complicitate (2007) dobio je prestižnu nagradu Fondacije Lučafarul (Bukurešt), nagradu „Poesis“ (Satu Mare) i KOV-ovu Evropsku nagradu za poeziju 2011 (posthumno).
Bio je kreator brojnih perofrmansa i programa posvećenih poeziji. Kulturnom centru Beograda predstavlja čast da su se neki od njih desili upravo ovde.
Živeo je i sanjao u Vršcu.

IMAGOLIRICA:
13.00 –Otvaranje izložbe fotografija pesnikinja i pesnika nove generacije
Autor: Danilo Lučić

„Imagolirica je foto izložba koja predstavlja portrete pesnikinja i pesnika nove beogradske pesničke scene.
Namera je da se njihovim fotografijama, komponovanim kolažnom tehnikom u koju je inkorporiran i tekst po jedne njihove pesme, istovremeno pokaže njihovo stvaralaštvo, ali i njihov lik. Da se poeziji koja nastaje i problematizuje sada i ovde pruži, uslovno rečeno, ljudski lik. Da se proba na još jedan način da poveže savremena srpska književna produkcija i njen(e) imago, gde ovaj jungijanski pojam tumačimo u najširem mogućem kontekstu.

Poezija je marginalizovana, skrajnuta iz polja medijske pažnje i, između ostalog, zbog toga nepristupačna i nepoznata publici. Fotografija je danas podređena tržišnoj, komercijalnoj nameni, kojoj je estetski imperativ često tek drugostepeni cilj. Ova izložba ima zadatak da se postavi subverzivno prema ovakvim trendovskim, tranzicijskim tretmanima obeju umetnosti.

Autorke i autori čiji se portreti nalaze u okviru ove izložbe, mahom rođeni posle ’75. godine, ne samo što imaju za sobom više objavljenih zbirki, već i na druge, neposredne načine utiču na formiranje, afirmaciju i identitesko uobličavanje domaće savremene poezije, najčešće kroz organizovanje tribina, pokretanje on-line časopisa i blogova posvećenih poeziji i samoorganizovanje u pesničke kolektive.

U okviru ove izložbe zastupljeni su portreti Ane Seferović, Tamare Šuškić, Ana Marije Grbić, Jelice Kiso, Vladimira Tabaševića, Gorana Korunovića, Viktora Radonjića, Uroša Kotlajića, Bojana Savića Ostojića, Marjana Čakarevića, Vladimira Stojnića, Bojana Vasića, Bojana Markovića.“
Danilo Lučić

POEZIJA VS RECESIJA
(urednici Vladimir Stojnić i Bojan Vasić)

17.00 - Restrikcija ili restrukturiranje: potrošnja i proizvodnja poetskih modela
Razgovaraju: Dejan Ilić, Dubravka Đurić, Alen Bešić, Nenad Šaponja i Biljana Andonovska
Moderatori: Vladimir Stojnić i Bojan Vasić

„Možemo li u pojavi globalne ekonomske krize naslutiti simboličke mehanizme koji utiču i na položaj savremene poezije i njen odnos prema svetu? Nakon javljanja i gašenja brojnih poetskih pravaca i nakon ustanovljavanja, praktikovanja i prevazilaženja najrazličitijih pesničkih obrazaca čini se da pitanje originalnosti i uloge savremene poezije danas dobija sasvim drugačiji smisao. Iako je očekivano da nakon prekomerne potrošnje poetskih modela sledi opadanje i zamor, otvaraju li se mogućnosti za kvalitativno novi pesnički jezik na talozima ispisanih stranica?“

19.00 - Bilans stanja
Poeziju čitaju: Nikola Vujčić, Milovan Marčetić, Mirjana Simović, Ljiljana Đurđić, Jelica Kiso, Bojan Savić Ostojić, Tamara Šuškić, Danica Vukićević, Petar Miloradović, Vladimir Kopicl, Miloš Petković i Ognjen Petrović
Moderatori: Jelena Milinković i Bojan Vasić

„Kako pesnici vide sopstveno mesto u današnjem društvu i u okviru same pesničke scene? Da li među mnoštvom pesnika različitih godišta, od najstarijih do najmlađih, postoji generacijski jaz, i da li postoje i linije koje ih povezuju? Koliko pesnici poznaju jedni druge i da li dolazi do ostvarenja dijaloga između različitih poetičkih usmerenja? Na koji način se vrši međusobno vrednovanje i kakva je uloga primenjenih vrednosnih matrica koje osciluju od argumentovane selekcije tekstova do etički problematične prakse uključivanja i isključivanja.“

12.00 – 22.00

SAUČESNIŠTVA
Poezija i kolaži Tatjane Cvejin (video-prezentacija)

Tatjana Cvejin (1948-2011) bila je 1968. godine jedna od osnivačica Književne komune Apatin. Ostvarila je opus od oko dvadesetak knjiga poezije i proze. Nekoliko naslova iz svog bogatog književnog rada koautorski je potpisala sa poznatim slovenačkim pesnikom Francijem Zagoričnikom. Učestvovala je u brojnim umetničkim akcijama i performansima, u periodu od 1966. do 2010. godine. Bila je urednica i prevoditeljka. Dobitnica je više književnih nagrada.

Knjige pesama: Nevidljivi darovi (1976), Živi pesak (1980), Ponavljamo oblike stvarnosti (1980), Doorn/za Haag se putuje preko Utrehta (1981), Kriterij znamenja (sa F. Zagoričnikom) (1983), Na putu (1992), Sabat (sa F. Zagoričnikom) (1993), Modra pčela (1993), Srbija na istoku (1994), Na molu San Karlos (pevanje u molu) (sa F. Zagoričnik) (1997), Šabat-follow me! (sa F.Zagoričnik) (2000). Objavila je i nekoliko knjiga za decu, kao i četiri knjige proze.
U manifestaciji “Svetski dan poezije” u KCB-u učestvovala od samog početka, ispitujući performativne moći poezije.

Kikiriki i džabe pivo (Peanuts og fri rad) – filmsko putovanje kroz dansku scensku poeziju (64 minuta, 2009), sa prevodom na engleski
“Jedna od najzanimljivijih ličnosti danske pesničke scene Klaus Ankersen, multimedijalni umetnik, prikazuje na Svetskom danu poezije 2012. film „Kikiriki i džabe pivo".
Uvek na putovanju, untrašnjem ili spoljašnjem (nastupao je u Berlinu, Istanbulu, Njujorku, Pragu i drugim gradovima), Ankersenov dokumentarac prati danske pesnike u njihovom svakodnevnom životu i omogućava im da iznesu svoje stavove o poeziji. Direktno, dinamično, banalno, problematično, drsko, poetično, kritički, bezvoljno, uzvišeno, satirično, cinički, minimalistički… koliko pesnika, toliko pogleda. Ali, priča o poeziji kroz ovaj film narasta, mešajući se sa dramatičnim slem-minijaturama u pravu lavinu ideja i dilema, koje su pesnicima potrebne svakog dana, kao voda ili vazduh, da bi živeli i stvarali...

Gledaocu je omogućeno da se nizu danskih pesnika, zapravo aktuelnoj književnoj sceni, približi i da sa male udaljenosti (uz pivo, kikiriki, dim cigarete i buku iz kafića) prati razvoj poetskog impulsa.

Klaus Ankersen (1967) je pesnik, kolumnista, osnivač danskog udruženja izvođačkih umetnosti, domaćin šampionata poezije u slemu, po obrazovanju antropolog, Takođe, priređuje izložbe i izvodi performanse, radi kao urednik i organizator književnih programa. Trenutno radi nastavak filma o poeziji, koji će predstaviti i fizičko putovanje pesnika prostranstvima naše planete.” (Milica Lapčević)

U Vukovoj zadužbini u Beogradu, 25. januara 2012, na svečanoj sednici Književne opštine Vršac, proglašen je nov, sedamnaesti po redu dobitnik Evropske nagrade za poeziju.

Brojnim novinarima, saradnicima i prijateljima KOV-a, odluku Žirija saopštila je Tanja Kragujević:

EVROPSKA NAGRADA ZA POEZIJU, 2012.

Žiri za dodelu Evropske nagrade za poeziju KOV, u sastavu:
pesnik i akademik Ljubomir Simović, prozni pisac i esejista Jovica Aćin i pesnikinja Tanja Kragujević,
1. decembra 2011. jednoglasno je odlučio da ovo priznanje pripadne, posthumno, pesniku, prevodiocu, slikaru i vizionaru iz Vršca, Petru Krduu (1952-2011),
jednom od utemeljivača i prvom predsedniku Književne opštine Vršac, osnovane na inicijativu Vaska Pope.

Žiri smatra da ova ugledna nagrada, koja je prvi put dodeljena 1988. godine, ne može koračiti kroz novi vek, i novu eru svog postojanja, a da u svom sazvežđu od šesnaest dosadašnjih laureata, ne ponese i ne odrazi evropsku širinu, zamah i važnost stvaralačkog koncepta i samosvojne domete pesničkog zaveštanja svog izumitelja, Petru Krdua.

U izdanju Službenog glasnika iz Beograda za Sajam knjiga 2011. izašla je jedinstvena knjiga KOD SRPSKOG PISCA - Kuhinjska dela - koju je priredio Modrag Raičević.
U knjizi su objavljene priče, sećanja, kulinarska razmišljanja i impresije, ali i praktični recepti iz pera stotinu dvadeset srpskih pisaca,
propraćeni bogatim fotoilustracijama Dušana Mitića Cara.
U ovoj raskošnoj antologiji "kuhinjskih dela" objavljeno je i šest priča i recepata za odabrana jela, slatkiše i pića, koje je priložila pesnikinja Tanja Kragujević.

Esej Tanje Kragujević

U utorak 22. novembra u 19 časova, u Domu vojske u Beogradu,
a u okviru gostujuće izložbe Iz zbirke Pavla Belanjskog održana je promocija
drugog broja časopisa za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije INTERKULTURALNOST (oktobar, 2011).
U odeljku Viđenja objavljan je esej Tanje Kragujević "Poljubac života, ili lirski ekumenizam Vesne Parun", posvećen velikoj, prošle jeseni preminuloj pesnikinji.

Esej Tanje Kragujević

U okviru TV emisije “Metropolos”, na Drugom programu RTS-a, u četvrtak 17. novembra 2011, u 20.25, pesnikinja Tanja Kragujević predstavila je knjigu izabranih pesama "Formule putovanja" švedskog nobelovca Tomasa Transtremera, autora čija poezija jeste kritička u odnosu na stvarnost ali poseduje i moć da nam kroz suptilne slike tu stvarnost predstavi u potpuno neočekivanom vidu.
Povodom Nobelove nagrade uručene ove godine švedskom pesniku, izdavačka kuća KOV obnovila je izdanje “Formula putovanja” iz 1991, kada je Tomas Transtremer bio ovenčan, među brojnim drugim priznanjima, i Evropskom nagradom za poeziju, koju dodeljuje Vršac.
Pripremio: Voja Karanović. Urednik Neda Valčić Lazović, reditelj Ivana Stivens.

U novom broju časopisa Polja (br. 471) objavljen je esej Tanje Kragujević o savremenoj nemačkoj pesnikinji Sari Kirš.

Esej se možete pročitati u rubrici Neukoričeno

U sredu, 12. oktobra 2011, u podne, u biblioteci Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, (Kralja Milana 2),
predstavljena je dvojezična antologija srpskog pesništva Deset deka duše,
koju je priredio istaknuti nemački slavista iz Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu, prof. dr Robert Hodel.

O knjizi, u kojoj su zastupljeni pesnici rođeni između 1940. i 1960. godine, tom prilikom su govorili:
dr Vesna Matović, prof. dr Jovan Delić, prof. dr Aleksandar Jerković, dr Svetlana Šeatović Dimitrijević, dr Dragan Hamović i mr Milica Mustur.

Stoje stihove zastupljene u Antologiji čitale su pesnikinje Tanja Kragujević i Zlata Kocić, dok ih je u nemačkom prevodu predstavila mr Milica Mustur.

U petak 30. septembra u 13 časova, u prostorijama Srpskog književnog društva, Francuska 7, Beograd,
predstavljen je jubilarni broj Književnog magazina, posvećen dvogodišnjici izlaženja.

Ovaj trobroj (jul-septembar 2011) između ostalog donosi:
razgovor sa Svetlanom Velmar Janković; zapise u Andrićevom ključu - Vase Pavkovića, Mirjane Mitrović, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Miroljuba Todorovića, Laze Lazića; prozu Mirjane Pavlović, Save Damjanova, Đorđa Pisareva, i drugih, i široku lepezu savremen poezije - od Nikole Vujčića, Milana Đorđevića, Nebojše Vasovića, Marije Knežević, Dragana Jovanovića Danilova, Nenada Šaponje, Tanje Kragujević, Ivane Milankove - do pesme iz zaostavštine Petru Krdua, kao i radova niza drugih autora.

Likovni prilozi delo su Milana Tucovića.

U nedelju 25. septembra u 12 časova u Vršcu,
ispred spomen obeležja pesniku, novinaru, prevodiocu, i uredniku KOVA, Petru Krduu, predstavljen je časopis KOVINE, br. 16,
koji je u celini posvećen ovom ranopreminulom stvaraocu, i jednom od utemeljivača Književne opštine Vršac.

U prisustvu brojnih prijatelja, saradnika i poštovalaca, kazivani su stihovi pesnika, a o njemu su govorili Sanda Ristić Stojanović, urednica Kovina i pesnikov prijatelj Dejan Tadić.

Ovaj poseban broj Kovina donosi priloge sa radovima Petru Krdua,
njegovim razgovorom sa Emilom Sioranom, izvodima iz kritika i tekstova o pesniku - iz pera Nikite Staneskua, Štefana Augustina Dojnaša, Draška Ređepa, Jovice Aćina, Vase Pavkovića i drugih - kao i tekstove i pisma povodom njegovog odlaska, koje potpisuju:
Jovan Ćirilov, Draško Ređep, Biserka Rajčić, Ljubinka Milinčić, Rajko Đurić, Jelena Čizova, Tanja Kragujević…

Časopis otvara rečenica Tanje Kragujević:
U ateljeima je nebeskih varoši sa pogledom na Vršac i sve knjige koje još nismo napisali…

40. БРАНКОВО КОЛО
9 – 19. септембра 2011.
Сремски Карловци – Стражилово
Нови Сад

ZLATNI PRESECI

SAVREMENE PESNIKINJE

U okviru četrdesetog, jubilarnog Brankovog kola, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu (Dunavska 1), u ponedejak, 12. septembra 2011, u 19 časova, predstavljen je antologijski izbor poezije savremenih srpskih pesnikinja.

Dramski umetnici su govorili stihove Dare Sekulić, Mirjane Stefanović, Radmile Lazić, Ljubice Miletić, Mirjane Božin, Jelene Lengold, Mirjane Bulatović, Ane Ristović i Jelene Aleksić.

Tom prilikom novosadskoj publici su se svojim stihovima i kazivanjem predstavile pesnikinje Tanja Kragujević, Zlata Kocić i Vladislava Vojnović.

U četvrtak, 21. jula 2011. u podne, u Kulturnom centru Beograda,
promovisana je nova knjiga biblioteke "Arijel" (Agora, 2011)
izabrane pesme i lirska proza Sare Kirš, Crno ogledalo,
u prevodu Snežane Minić i Božidara Zeca.

O knjizi su govorili:
glavni urednik Agore Nenad Šaponja,
urednik biblioteke "Arijel" Tanja Kragujević, i
Marjan Čakarević, urednik književnog programa Kulturnog cetra Beograda.

U Zavičajnoj fondaciji "Stevan Sremac" u Senti, 9. juna 2011, u 19 časova, održano je književno veče Tanje Kragujević.
Tom prilikom predstavljene su tri nove knjige Tanje Kragujević:
Ruža, odista, izabrane pesme (Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad), Talog nedovršenog, eseji (Književna opština Vršac) i Motel za zbogom,
pesme (Biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo).

O ovim knjigama govorila je Dragana Beleslijin, književni kritičar iz Novog Sada. Večeri su prisustvovali i predstavnici izdavača, Tibor Vajda,
direktor Zavoda za kulturu Vojvodine i Aleksandra Đurić Bosnić, urednik ove kuće. Domaćin i voditelj bio je Petar Terzić.

Мајски дани Књиге 2011.

28. мај, субота

11.00 – У ЧАСТ РИГЕ ОД ФЕРЕ: посета Кули Небојша на Калемегдану

19.00 – ”РУЖА, ОДИСТА”, избор из поезије Тање Крагујевић
гости: Тања Крагујевић, Драгана Белеслијин, приређивач, Васа Павковић

20.00 – предавање: ГРЦИ И ЦИНЦАРИ У СРБИЈИ
гост: Предраг Мутавџић, заменик управника на Катедри за неохеленске студије у Београду

Организатор:

Организациони одбор: Дејан Боснић, Гордана Гајић, Божидар Младеновић и Немања Вујић

Покровитељ: град Панчево

Povodom Majskih dana knjige, u Biblioteci Pančeva, 28. maja u 19 časova,
predstavljena je knjiga izabranih pesama Tanje Kragujević, Ruža, odista (Zavod za kuluturu Vojvodine, Novi Sad, 2010).
O knjizi su govorili priređivač Dragana Beleslijin i književni kritičar Vasa Pavković.
Stihove iz ove zbirke čitala je pesnikinja.

U okviru Festivala Trgni se! Poezija i Molijerovih dana u Beogradu (u organizaciji Trećeg trga i Francuskog instituta u Beogradu),
u sredu, 25.maja 2011. u 12 časova, u Gradskoj biblioteci u Beogradu održana je konfrerencija za novinare,
povodom antologije Pesnici Mediterana (Galimar, 2010),
uz učešće:
Žan-Pjer Simeona, Serža Peja, Tanje Kragujević, MIrjane Cerović Roben, Bojana Savića Ostojića, Jasne Stojković, Dejana Matića i Nataše Milović.

Predstavljanje edicije "Poezija danas", Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" (Kraljevo),
u Klubu Kulturnog centra u Nišu, održano je 12. maja 2011,
uz učešće urednika i autora ove edicije.
Voditelj programa i urednik tribine bila je književnica Stana Dinić Skočajić.

U ponedeljak, 28. februara 2011, u 18 časova, u organizaciji Niškog kulturnog centra i u saradnji sa gimnazijom “Bora Stanković” u Nišu,
održano je, u okviru programa “B/listanje poezije”, multimedijalno predstavljanje knjige izabranih pesama Tanje Kragujević, Ruža, odista.
U prepunoj sali Gimnazije o knjizi su govorili priređivač Dragana Beleslijin, urednik Vladimir Ris (Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad) i
urednica programa Stana Dinić Skočajić, a stihove su tom prilikom, uz emitovanje vizelnih i muzičkih priloga, govorile
pesnikinja Tanja Kragujević i učenice ove Gimnazije.

U biblioteci "Stefan Prvovenčani", u Kraljevu, 25.januara 2011. godine, predstavljene su, u prisustvu autora,
nove knjige biblioteke "Povelja",objavljene 2010. godine.

Odlomke iz svojih poetskih i esejističkih knjiga tom prilikom su čitali
Tanja Kragujević, Milovan Marčetić, Rajko Lukač, Stana Dinić Skočajić, Petar Miloradović i Mileta Aćimović Ivkov.

Tanja Kragujević u Galimarovoj antologiji PESNICI MEDITERANA, 2010.

Poètes de la Méditerranée ainsi que divers recueils des auteurs présents, reconnaître quelques noms familiers (Yves Bonnefoy, Jacques Roubaud, Bernard Noël, Jean-Pierre Siméon, ou le Toulousain Serge Pey) souvent francophones (Salah Stétié, Adonis, Andrée Chedid, Tahar Ben Jelloun, Vénus Khoury-Ghata, Abdellatif Laabi) mais, surtout, partir à la découverte d’écrivains (la plupart femmes…) pour beaucoup inédits en France : par exemple la poésie contestatrice de la Turque Gulten Akin, la Serbe Tanja Kragujevic (qui publie dans son pays Borges ou Sylvia Plath), l’Irakienne écrivant en hébreu Haviva Pedaya, l’Italienne et traductrice du français Patrizia Valduga, ou encore ce poème de la Slovène Erika Vouk qui semble unir en un même chant la voix de la mer et des hommes:

“Le long du lit tari / je cours et je t’appelle/toi qui es autre ; / qui ne sais rien des vagues / ruées sur les mots et la peau, / rien des marées / cruauté tendre, / rien de l’eau qui se perd en soi, / rien des charmes du sud, / rien de ce temps / qui fait de moi une autre. “

Na Sajmu knjiga u Beogradu, 27. oktobra 2010. godine,
na štandu Književne opštine Vršac, pojavila se nova knjiga lirskih eseja i zapisa Tanje Kragujević,
Talog nedovršenog, koju potpisuje urednik KOVA Petru Krdu.

U Zavodu za kulturu Vojvodine u Novom Sadu, 12. novembra 2010. godine,
tradicionalnu manifestaciju “Milici u pohode”, otvorila je, besedom o Milici Stojadinovic Srpkinji,
prošlogodišnja dobitnica istoimenog priznanja Tanja Kragujević. Ovogodišnji lauret je Ana Ristović, pesnikinja iz Beograda.

Knjiga izabranih pesama Tanje Kragujević, Ruža, odista, koju je, u okviru serije dobitnika nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja” priredila Dragana Beleslijin,
predstavljena je istog dana u 18 sati u Zavodu za kulturu.
O knjizi je govorio Vasa Pavković, književni kritičar.

U četvrtak, 23. septembra, u Institutu Servantes, u Beogradu, predstavljeni su časopisi Debats iz Valensije i Gradina iz Niša,
koji u svojim najnovijim brojevima donose antologije španskih i srpskih savremenih pesnika, sa stihovima posvećenim vodi.

Španski izbor je sačinio Rikardo Beljveser, pesnik i antologičar, direktor Instituta Alfonso velikodušni, iz Valensije, dok je autor srpske selekcije Vasa Pavković.
Poeziju je na srpski i na španski jezik prevela Silvija Monros Stojaković.

O projektu su govorili Stana Dinić Skočajić, kao idejni tvorac, antologičar poezije na srpskom Vasa Pavković i prevodilac Silvija Monros Stojaković.

Stihove naših pesnika na španskom čitao je ugledni pesnik Antonio Porpeta, a na srspkom, prisutni pesnici:
Miroslav Maksimović, Tanja Kragujević, Vasa Pavković, Tomislav Marinković, Stana Dinić Skočajić, Živko Nikolić, Nenad Milošević i Vojislav Karanović.

Povodom Dana Evropske baštine u Beogradu (11-19. septembar 2010) u Istorijskom arhivu Beograda (Novi Beograd, Palmira Toljatija 1), 16. septembra 2010. godine
otvorena je modernizovana i dopunjena postavka “Vekovi Beograda XVI- XX vek” - Beograd Ad acta (realizovana 2003),
sa najvrednijim i najatraktivnijim dokumentima iz petovekovne istorije grada, koja je ovom prilikom upotpunjena novim i do sada neizlaganim prilozima.

Legat porodica Kragujević, Stevana i Tanje Kragujević, “pesnikinje srednje genderacije srpskih pisaca, i njenog oca, jednog od najuglednijih fotoreportera, predstavljen je izborom njihovih umetničkih radova”.

U Pozorištu mladih, u Novom Sadu, 31. avgusta 2010. godine, u 18 časova, održana je svečana promocija Antologije Brankove nagrade – 50. put, 1954-2010.

Ovaj jedinstveni omaž jednom od najvažnijih književnih priznanja u našoj kulturi upriličen je zahvaljujući izdavaču, Društvu književnika Vojvodine, a povodom Petog međunarodnog književnog festivala, kao i dodele jubilarne, pedesete nagrade, za prvu knjigu mladom pesniku, koja je za 2010. godinu dodeljena mladom pesniku Branislavu Živanoviću.

O Brankovoj nagradi i samoj Antologiji govorili su: autor izbora i pogovora Jovan Zivlak, dr Zoran Đerić, književnik, direktor Pozorišta mladih, i prof. dr Nikola Strajnić.

Pesme zastupljene u Antologiji i svoje nove stihove govorili su gosti Festivala, pesnici i dobitnici Brankove nagrade:

Tanja Kragujević, Rajko Petrov Nogo, Vladimir Kopicl, Dragan Jovanović Danilov, Ana Ristović, i drugi.

U Srskom književnom društvu u Beogradu, 8. juna 2010, u podne,
predstavljena je nova knjiga Tanje Kragujević Izgovoriti zvezdu (biblioteka Ogledalo, "Agora", 2010).

Stvaralaštvo Tanje Kragujević predstavio je urednik Tribine, pesnik Duško Novaković,
a o zbirci njenih malih eseja, posvećenih novim knjigama i delu savremenih srpskih i prevedenih autora govorili su:
Nenad Šaponja, urednik izdanja, kao i krijiževni kritičari Ljiljana Šop i Vasa Pavković.

O svom esejističkom radu govorila je i pesnikinja Tanja Kragujević, pročitavši, ovom prilikom, nekoliko fragmenata iz Predgovora novoobjavljene knjige.

Disovo proleće

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, u utorak, 18. maja 2010, u podne, predstavljen je program 47. Disovog proleća,
manifestacije koja se tradicionalno održava u Čačku, u organizaciji Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis”.

Program manifestacije predstavila je Danica Otašević, direktor čačanske biblioteke.

Prezentovana je tom prilikom i Knjiga o sumnji, Saše Jelenkovića, ovogodišnjeg dobitnika Disove nagrade za poeziju,
kao i novi broj časopisa Disovo proleće, posvećen laureatu.

O pesniku je govorila Tanja Kragujević, član žirija Disove nagrade.

Svetski dan poezije

U Atini je, u petak 19. marta 2010, povodom Svetskog dana poezije, u svečanoj sali Književnog pasaža – stecištu kulturnih i umetničkih zbivanja grčke metropole – održano međunarodno književno veče, na kome su učešće uzeli grčki pesnici i prevodioci, ali i strani autori i književni poslenici koji žive i rade u ovoj zemlji.

Predstavljena su najznačajnija imena svetske poezije (Lorka, Montale, Mandeljštam, Hajam…), od modernih klasika do savremenih stvaralaca – ukupno dvadeset i dva odabrana pesnika - svako sa po jednom pesmom u originalu, i u prevodu na grčki, uz kraći osvrt na njihov književni rad.

Na ovoj večeri, koju su vodile književnice Elena Huzuri i Atina Papadaki, brojnoj publici, u kojoj je bio i predsednik Udruženja pisaca Grčke, g. Ziras, predstavljeno je i stvaralaštvo Tanje Kragujević. Tom prilikom je pročitana njena pesma “Košulja srećnog stoleća”, u prevodu Gage Rosić.